Žitelji Martonoša tvrde da im je naseljavanjem Roma ugrožena bezbednost

Na zboru nije bilo predstavnika Policijske stanice Kanjiža jer nisu dobili odobrenje MUP Srbije.

Meštani, naime, tvrde da naseljeni Romi sa Kosova i Metohije, vraćeni u postupku readmisije iz Nemačke, ne pokušavaju da se prilagode životu u zajednici, a da je uzrok sve lošije bezbednosne situacije u nedolično i neprihvatljivo ponašanje jednog broja naseljenih. Evidentna su i neslaganja žitelja Martonoša i zvaničnika u procenama.

Prema podacima koji su saopšteni na nedavnom razgovoru predstavnika Nacionalnog saveta Roma, pokrajinskih institucija, čelnika kanjiške opštine, MZ Martonoš i predstavnika romskih civilnih organizacija, u Martonoš se naselilo oko 150 kosovskih Roma, koji su ovde kupili oko 30 kuća, te da su se oni kao državljani Srbije opredelili da žive u ovom selu. Tada je rečeno da se tenzije podižu i podstiču  preko društvenih mreža, te da je neophodan dijalog i uspostavljanje komunikacije sa novim žiteljima, kako bi se premostio jaz usled kulturoloških, socijalnih i drugih razlika. Tada su učesnici razgovora bili jednodušni da se počinioci krivičnih dela moraju sankcionisati, a inicirano je da se u Martonošu obezbedi pojačano prisustvo policijskih patrola.

Iz onog što se čulo, proizilazi da je nedovoljno prisustvo policije u Martonošu, pa se naseljeni ponašaju kao da za njih zakon ne postoji, a ako im se neko usprotivi, uslede pretnje. Na momente je izgledalo da će zbor biti prekinut, zbog neslaganja građana i čelnika opštine. Prihvaćen je predlog, da grupa građana iz Martonoša prisustvuje narednoj sednici Saveta za bezbednost i pitanja migracija opštine Kanjiža, gde će biti prisutni i predstavnici Policijske stanice Kanjiža.

Predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer je istakao da su problemi prisutni zbog odsustva komunikacije doseljenih žitelja i starosedelaca, ali da je najvažnije da se uspostavi komunkacija između Martonošana i policije. Jer, prema njegovim rečima Martonošani su podneli dosta prijava, dosta službenih pritužbi, prijavljivali su slučajeve, ali se ništa nije desilo, što znači da je linija komunikacije negde prekinuta, te da će lokalna samouprava rado pomoći i posredovati da se ovaj prekid u komunikaciji premosti.

M. Mitrović

Šaraju kuće i plaše devojke

Meštani Martonoša ukazuju da većina naseljenih nemaju lična dokumenta, ne zna se koliko ih je u jednoj porodici, oni se ponašaju kako hoće, kradu, ugrožavaju mirni život građana, pazare u prodavnicama bez plaćanja, biju decu, prate i plaše mlade devojke, uzimaju od starih osoba stvari koje su pazarili, šaraju kuće, galame do kasno u noć na ulicama i čine druge nedolične postupke.

Marica Pivaš kaže da je više puta podnosila prijave protiv izgrednika, jer su joj oštetili sveže ofarbanu fasadu kuće.

- Izašla je policija, krivična prijava je predata, ali ko će meni da nadoknadi štetu? Niko. Posle su fasadu ponovo izmazali masnim bojama i blatom koje ne može da se opere – požalila se Marica Pivaš.

Betina Farkaš je ispričala da su je naseljena romska deca maltretirala, dok je gurala bebu u kolicima, da je nisu pustili da prođe.