U Martonošu diskutovali o naseljavanju Roma s Kosova i Metohije
Problematika naseljavanja Roma s Kosova i Metohije na području Martonoša u opštini Kanjiža razmatrana je na inicijativu čelnika te lokalne samouprave s predstavnicima Nacionalnog saveta Roma, pokrajinskih institucija i mesne zajednice Martonoš.
Predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer kazao je da se raduje tome što su se tenzije digle samo putem društvenih mreža i nije došlo do fiizčkih sukoba i ozbiljnijih konflikata. Smirivanju tenzija, po njegovim rečima, doprinelo je odgovarajuće reagovanja predstavnika lokalne samouprave i policije, takođe Saveta za bezbednost opštine Kanjiža i drugih, da se sedne i razgovara o nastaloj problematici.
Po onome što je predočeno na skupu u Martonošu, u pitanju je problematika izazvana naseljavanjem Roma s Kosova i Metohije, njih oko 150, koji su na osnovu dosadašnjih saznanja kupili oko 30 kuća, što je znanto manje nego što se predstavlja na društvenim mrežama i u pojedinim medijima. Jedna od inicijativa je da se u Martonošu obezbedi stalno prisustvo policije.
Suština problema je u tome da je u pograničnom području Martonoša i Horgoša, ljudima koji tu žive i već tri-četiri godine trpe tu vrstu napetosti i bezbednosnih problema koji su nastali zbog migrantske krize veoma teško, po Fejstamerovim rečima, da podnose sve te velike, ponekad samo male probleme s kojima se suočavaju. Zbog toga se, dodao je Fejstamer, sa strane lokalne samouprave i nadležnih institucija, apeluje da se te tenzije ne dižu nadalje.
Zamenica predsednika Nacionalnog saveta Roma i poslanica u Skupštini AP Vojvodine Jelena Jovanović je naglasila da je veoma važno da se problemi razrešavaju dijalogom, te da je pohvalno što je lokalna samouprava opštine Kanjiža inicirala da dođe do razgovora, kao i što su uključeni predstavnici Roma i nadležnih institucija.
– Dobro je da se krenulo u rešavanje tih malih problema, da oni ne bi eskalirali u veće – smatra Jelena Jovanović.
Meštani su policiji podnosili prijave, ali pošto pravosuđe veoma sporo reaguje, ljudi posle nekog vemena više ne prijavljuju manje pa ni ozbiljnije slučajeve, jer misle da se iovako neće ništa desiti i vrlo teško prihvataju to što se te pojave ne sankcionišu. Međutim, učesnici skupa u Martonošu su kategorični da se izvršenje krivičnih dela mora sankcionisati, bez obzira na to ko su počinioci.
– S političke i instititucionalne strane, razgovor u Martonošu potvrđuje da želimo da se problemi rešavaju. Ne možemo reći da svako u Matronošu ima problema, ali s nekima koji se useljavaju ima problema, a ostali žive kao i svi građani Srbije, njihova deca idu u školu, pojedini se zapošljavaju i rade, ali problematika je prisutna i dok ima ljudi koji sede na konju koji ide u tom pravcu da afirmiše sukob i netrpeljivost preko društvenih mreža, mi jednostavno o tome ne možemo da ćutimo i kažemo da nema nikakvih problema – rekao je Fejstamer.
Predsednik Nacionalnog saveta Roma Tefik Ramadanović je konstatovao da je dobro što je komunikacija između lokalne vlasti, Nacionalnog saveta i nadležnih institucija na takvom nivou da se može voditi dijalog radi rešavanje problema. Upoznati smo s time da se „na svakom drvetu nađe neka trula višnja”, ali da ne treba zbog toga svi da budu osuđeni, ail da je najveći problem što su meštani prošli migrantsku krizu i zasitili se tih problema.
– Stav predstavnika Nacionalnog saveta Roma, lokalne samouprave i pokrajinske administracije je da će se preduzimati odgovarajuće mere za prevazilaženje problema, da se i s meštanima uspostavi dijalog, da se prevaziđu problemi koji nastaju zbog odsustva međusobne komunikacije i prisutne barijere – očekivanja su Ramadanovića. – Mi Romi smo skloni da naučimo jezik sredine u kojoj živimo, pa će se naučiti i mađarski. Odgovornost je na svakom pojedincu, na lokalnoj vlasti i nama koji sprovodimo odgovarajuću politiku. Za pohvalu je što je nedavno u kanjiškoj opštini uspostavljena institucija koordinatora za romska pitanja, s kancelarijom u Horgošu, pa očekujemo da se konkretno sagledavaju problemi Roma.
Tekst i foto: M. Mitrović