U Zavičajnom muzeju „Kotarka” otvoren Dućan Bauerovih  

Ovaj stari dućan je, tokom manifestacije „Jesenja noć muzeja“, koju je krajem septembra po prvi put organizovalo Udruženje za negovanje tradicije Novi Bečej, svečano otvorio Čaba Mezei, čukununuk Đorđa Bauera. Tom prilikom je, u prelepom ambijentu Žitnog magacina, upriličena i izložba fotografija koja prikazuje život čuvene trgovačke porodice Bauer iz Beodre, nekadašnjeg sela koje se danas nalazi u sastavu Novog Miloševa. Takođe, bila je ovo i prilika da se prikaže sve ono što je u prethodnom periodu urađeno u Zavičajnom muzeju „Kotarka“.

- Dobili smo puno eksponata od porodice Bauer i bila bi šteta da sve to ne zaokružimo u jednu celinu. Zato smo napravili postavku dućana iz 1926. godine, prema fotografijama koje smo dobili od potomaka familije - priča za „Dnevnik“ predsednik Udruženja za negovanje tradicije Novi Bečej Dragan Rauški koji je, zajedno sa Sašom Stokićem i Lidijom Josimović, i priredio izložbu posvećenu Bauerovima.

Ideja o osnivanju muzeja u Novom Miloševu začeta je još dvadesetih godina prošlog veka. Đorđe i Akoš Bauer su bili strastveni kolekcionari, sakupljači antikviteta i vizionari. Od 1926. godine fotoaparat Akoša Bauera je beležio na stotine prizora iz Beodre, Karlova, Novog Bečeja, Bača i mnogih mesta u Vojvodini. Kolekcija fotografija broji preko 1.500 jedinica i sve su one skenirane i čine značajan fundus u Muzeju „Kotarka“. Za njihovog života muzej nije osnovan, ali je unuka, odnosno ćerka Ilona – Iluci Mezei Bauer bila prva donatorka kod osnivanja zbirke u „Kotarci“ i stalan priređivač tekstova za Priloge za monografiju Novog Miloševa.

- Tetka Ilonka nam je davala značajne podatke, poklanjala predmete na kojima nam zavide i ozbiljniji muzeji, ali je prenela i žicu donatorstva na svog sina Čabu, koji je u stvari zaokružio priču, podario mnoštvo predmeta i omogućo nam otvaranje Dućana Bauerovih. Da bi dućan danas bio pred posetiocima, zaslužni su i stolar Dobrivoj Dakić, koji je izradio nedostajuće delove, Osnovna škola „Miloje Čiplić“, koja je poklonila nekoliko ormana, Radmila Rauški, koja je sa porodicom danima radila replike proizvoda iz 1926. godine, i Iskra Popov, koja je farbala, pripremala i ređala sve što se nalazi u dućanu – navodi Dragan Rauški, koji je sve to uspeo da sabere i da stvori čaroliju u vidu Dućana Bauerovih.

Pored dućana, na spratu Žitnog magacina nalazi se i izložba posvećena porodici Bauer. Od bezbroj prikupljenih fotografija bilo je teško izabrati nekoliko desetina i na njima prikazati porodični život tokom više od 100 godina.

- Trudili smo se da izaberemo one posebno zanimljive, koje mogu da nam dočaraju dešavanja u nekadašnjoj Beodri i da pokažu porodični i društveni život tog vremena – ističe Rauški.

Inače, realizacija ideje o pretvaranju objekta ,,Kotarka“ u Zavičajni muzej započeta je još 1994. godine. Tada je počelo intenzivno prikupljanje eksponata za buduću zavičajnu zbirku, koja trenutno broji više od 7.000 predmeta. Radovi na rekonstrukciji samog objekta započeti su 2001. godine i teku u kontinuitetu do danas.

U Zavičajnom muzeju „Kotarka“ predstavljen je, između ostalog, istorijat urbanističkog i graditeljskog razvoja Novog Miloševa, grofovske porodice Karačonji, tri crkvene parohije, trgovine i zanatstva... Jedna prostorija je posvećena predstavljanju tekstilnih rukotvorina i pokućstvaa, druga prikazuje gostinsku - prednju sobu sa krevetom, klupom, stolom i stolicama, ormanom i dolovom, krparama i ćilimima, kao i drugim zanimljivim detaljima koje upotpunjavaju i dočaravaju život „gazdačke“ porodice s kraja 19. veka.

- Drugi deo „Kotarke“ sa autentičnom drvenom konstrukcjiom rekonstruisan je 2011. godine i u celini je posvećen poljoprivredi. Drvena dugačka kola, posuđe, letnja kuhinja sa svim predmetima za spremanje hrane, saonice, kao i sitan poljoprivreni alat smešteni su u središnjem delu objekta. Poljoprivredne mašine i alatke – kolica, trijeri za žito, kantar, plugovi, burad za vino, mašina za zaprašivanje žita, sanduk za brašno, pogrebna kola, te brojne fotografije, dočaravaju razvoj poljoprivrede tokom 19. i 20. veka – naglašava Rauški.

Pored „Kotarke“, u kojoj je smešten deo postavke Zavičajnog muzeja u Novom Miloševu, započeta je i rekonstrukcija i restauracija Žitnog magacina.

- Nakon rekonstruisanog krova na Žitnom magacinu tokom 2012. i 2013. godine, za koje je sredstva obezbedilo Ministarstvo kulture i informisanja, Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin je ponovo 2014. konkurisao kod istog ministarstva za rekonstrukciju prizemlja. Sredstva su dobijena i početkom 2015. uređeno je prizemlje. Obiman posao je završen u predviđenom roku, tako da je ,,Noć muzeja 2015” godine održana u novootvorenom prizemlju. U delu prizemlja su postavljeni panoi koji su dočarali graditeljsko nasleđe porodice Karačonji koje se nalazilo u Srbiji, Mađarskoj i Rumuniji. Pored toga, prizemlje dobija i nameštaj koji se svojevremeno nalazio u dvorcu Karačonjijevih – Kaštilju: klavir, bilijarski sto, salonsku garnituru i stolice. Deo prostora se oprema nameštajem – stolicama i foteljama, koje koristi publika kod praćenja raznih programa i manifestacija – objašnjava Dragan Rauški.  

Željko Balaban  

Projekat „Kultura u Novom Bečeju” realizuje „DVP Digital” DOO, a sufinansira Opština Novi Bečej. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.