Somborskom vojnom aerodromu nikako da se posreći da postane civilni
SOMBOR: Kad je 2016. formirano još jedno državno javno preduzeća svuda poznato po efikasnosti Aerodromi Srbije, aktuelizovana je i priča o pretvaranju somborskog vojnog aerodrome u civilni ili bar mešovitu vazdušnu luku.
Kao i decenijama pre, isticane su prednosti Sombora u trci za dobijanje prvog, pravog civilnog aerodroma Vojvodine, ali je definitivno momentum izgubljen početkom pandemije, koja je zapretila opstanku i daleko poznatijih i isplativijih postojećih aerodrome u Srbiji, čime se cela priča o somborskom uklopila u bezbroj puta viđen scenario koji se najpribližnije može opisati onom Šekspirovom “mnogo buke ni oko čega”.
A sve je počelo dok je još mahniti „bečki moler" u svojoj berlinskoj „vučijoj jazbini" planirao osvajanje sveta, a njegovi saveznici iz Hortijeve Mađarske u okupiranoj Bačkoj počeli da grade vojni aerodrom u Somboru. Prisilno su angažovani Somborci i žitelji okolnih salaških i seoskih naselja poput Bukovca, Kupusine i Prigrevice, a prinudna radna snaga bili su i brojni, kasnije u konc logorima pobijeni lokalni Jevreji. Izgrađena su četiri velika hangara, a uz jednu betonsku poletno-sletnu stazu, dugu 1.800, a široku 60 metara, načinjeno je i nekoliko travnatih. Dok su somborski argati kulučili, krasnoarmejci Južnog ukrajinskog fronta su jezdili na T-34 tenkovima Panonijom na sever, a u malenoj somborskoj varoši se nije bog zna šta dešavalo 1944. Osim što su zadrti nacisti, da "voljenom fireru" priušte bar malo radosti, dovršavali veliki aerodrom, sve u nadi da će bar neka "štuka" poleteti odatle.
Rusi bili suviše brzi , pa sa ove, tad najmodernije betonske piste ipak prvi poleteše sovjetski "jakovi", ali i američke “leteće tvrđave”, bombarderi B17, koji su učestvovali u samoj završnici rata u ovom delu Evrope. Posle oslobođenja od fašizma, a bogami i pojedinaca od privatnog kapitala, somborski aeodrom je služio pilotima mlade Jugoslovenske armije, pa su na njemu od leta 1945. smešteni 421. i 422. Jurišni vazduhoplovni puk, a vazdušna luka dobila status Vazduhoplovnog garnizona, gde je, između 1948. i 1954. godine, smeštena i Vazduhoplovna industrijska škola, koju su pohađala ratna siročad i deca iz siromašnih porodica. Na aerodromu je tokom pedesetih stacionirana i danas slavna 63. desantna padobranska brigada JNA, sa celokupnom opremom i avionima, a od 1948. aerodrom je koristio i civilni somborski „Aeroklub“, posebno tokom šezdesetih, kad je u okviru njega osnovana poljoprivredna avijacija.
Krajem decembra 1953. godine, prilikom promene u organizaciji Ratnog vazduhoplovstva, u okviru Garnizona Aerodroma, osnovan je Vazduhoplovno-nastavni centar, čiji je zadatak bio obuka mladih regruta za potrebe jedinica Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane. Centar je ispočetka imao šest, a kasnije osam nastavnih četa, vremenom se znatno širio i po broju vojnika postao jedan od najmasovnijih vojnih regrutnih centara Jugoslavije. Kako se broj soldata povećavao, proredila su se poletanja i sletanja sa betonskih pista, pa ni najstariji Somborci više ne pamte kad je poslednji put odavde poleteo vojni avion, ali je još uvek živo sećanje na Dragana Džajića, Ivana Ćurkovića i Duleta Savića, atletičara Nenada Stekića, ili košarkaša Nikolu Plećaša i Sašu Obradovića koji su ovde “gulili” vojni rok.
Preturismo preko glave i ono bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti zemlje ponosne, iškolova somborski aerodrom silu raketaša, radarista i ostale sitne avio-boranije, tek da danas samostalna bivša braća ne budu u oskudaciji u zdrugovima i stožerima, a pride, tokom socijalističke dogovorne ekonomije ustupi Sombor pravo Osijeku na civilni aerodrom. Počela i demokratija, pa kako ko dođe na vlast izađe pred ogolele i obosele Somborce sa idejom da im je neophodan civilni aerodrom, je li, kao motor, poslovično leukemične varoške privrede. U snovima farbanim oblacima protekle dve decenije su nalaženi i navodni investitori, sve sam pošteni Italijan i lou kost kompanija, ali kompleks nešto prirastao za srce našoj vojsci, pa se i dozvole za prenamenu čekale kao onaj Godo. U međuvremenu, i ono betonske piste, u korov zarasle, preorao je “Klinton” d.o.o 1999. pa sad upućeni tvrde da je pretvaranje bišeg vojnog u civilni aerodrom samo san koji Somborci nikad neće doživeti na javi.
Milić Miljenović
