Podsticaji imanjima i mladim gazdama
Konsultantske i stručne savetodavne pomoći, poboljšanje kvaliteta života i rada u ruralnim područjima na teritoriji grada, prikupljanje podataka o proizvodnji, prodaji, investicijama, problemima,
ali i mogućnostima u oblasti poljoprivrede, edukacija i informisanje poljoprivrednika, zadaci su Agencije za ruralni razvoj Sremske Mitrovice. Cilj je da se uspostavi most saradnje između poljoprivrednika i lokalne samouprave i sa različitim ministarstvima, pokrajinskim sekreterijatom i svima onima koji usmeravaju sredstva za razvitak ruralnog razvoja.
- Sela su dosta ugrožena, suočavaju se sa velikim problemima, kao što su depopulacija, odlazak mladih sa sela, starenje stanovništva, sve su lošiji socio-ekonomski pokazatelji, što čini ruralna područja nepoželjnim za život. Moramo zato da napravimo razvojni put koji će dovesti do poboljšanja života na selu - kaže direktor Agencije za ruralni razvoj Sremske Mitrovice Petar Samardžić.
Agencija jednaku pažnju posvećuje svim elementima ruralnog razvoja, čija je okosnica poljoprivreda, ali nisu zanemarljivi i seoski turizam, infrastruktura, ekologija, socijalna-demografska pitanja, zapošljavanje mladih, žene kao nosioci poljoprivrednih gazdinstava i drugi segmenti koji karakterišu život na selu.
U domenu poljoprivrede, Agencija za ruralni razvoj predstavlja „produženu ruku“ Gradske uprave za poljoprivredu, sa kojom usko sarađuje i koja im je resorna uprava, kao i sa Poljoprivrednom stručnom službom i Upravom za trezor. Budžet Agencije za ovu godinu iznosio je 10 miliona dinara, dok je za iduću povećan na 15 miliona dinara, od čega će pet miliona biti direktno usmereno na pomoć poljoprivrednicima i udruženjima građana sa sela.
-Udruženja građana i nevladine organizacije koji se bave unapređenjem ruralnog razvoja i ove godine će putem konkursa aplicirati za bespovratna sredstva - kaže Samardžić i dodaje da su to razne stočarske asocijacije, udruženja uzgajivača ovaca i svinja, kojima će Agencija pomoći.
Drugi deo sredstava se opredeljuje za subvencionisanje sredstava za investiranje u poljoprivredu, odnosno pokrivanje dela troškova za investicije za plasteničku proizvodnju i dela za navodnjavanje, kao što je to već praktikovano. Sada je u izradi plan nabavke semenskog materijala za povrtarstvo i organsko povrtarstvo, koje je slabo zastupljeno.
- Jedna od ovih mera je da stimulišemo organsku proizvodnju, koja je baš slabo zastupljena, pre svega organsko povrtarstvo- kaže Samardžić i dodaje da će se kasnije baviti i organskim stočarstvom, koje je dosta kompleksnije.
Podsticajne mere su usmerene na male poljoprivredne proizvođače, koji imaju malo zemlje, takođe na mlade nosioce poljoprivrednih gazdinstava i žene na selu. Predviđene su olakšice za nabavku repro, odnosno semenskog materijala, činjenica je da ima puno poljoprivrednika sa malim parcelama, a povrtarstvo daje veća primanja na malim površinama od ratarstva.
-Usmeravamo ih da nabavljaju kvalitetno seme, koje će dati kvalitetan proizvod, a na kraju prodati lakše - kaže Samardžić. - Savet je da se seme nabavlja isključivo u poljoprivrednim apotekama i zahteva deklaracija koja će garantovati da je to sertifikovani semenski materijal. Svakodnevno nam dolaze poljoprivrednici i iznose svoje probleme, zahteve, sugestistije, sa čim se suočavaju na terenu, ali i predstavnici Agencije redovno obilaze domaćinstva, kao i njive. Oko hiljadu poljoprivrednika sa teritorije Sremske Mitrovice u toku prošle godine posetilo je Agenciju da dobiju pomoć u prikupljanju dokumentacije, tumačenju pravilnika, popunjavanje raznih aplikacija. Sve usluge Agencije su besplatne, informacije su poljoprivrednicima dostupne i preko sajta Agencije ( arrsm.rs), a kontaktira se i putem SMS-a.
- Svako ko dođe kod nas popunjava zahtev za SMS obaveštavanje, što radi veoma mali broj opština u Srbiji - kaže Samardžić. Taj zahtev se nalazi i na sajtu, a poruke podrazumevaju sve novine u oblasti poljoprivrede, izmena zakona ili pravilnika, i kako se pojavi novi konkurs, poljoprivrednici su istog dana obavešteni. Napravili smo bazu od 1500 korisnika po oblastima: povrtarstvo, voćarstvo, ratarstvo i stočarstvo i prema ciljnoj grupi, šaljemo poljoprivrednicima poruke, ali i da li se održava neka manifestacija, kulturno-umetnički događaj u njihovoj blizini.
Agencija za ruralni razvoj priprema projekte kojima Grad konkuriše kod domaćih i stranih donatora za dobijanje potrebnih sredstava, pruža podršku poljoprivrednicima prilikom prikupljanja i popunjavanja dokumentacije, ali i prilikom registracije i obnove poljoprivrednih gazdinstava.
Iskoristi šansu
U narednih pola godine Agencija za ruralni razvoj u saradnji s Evropskim pokretom u Srbiji realizovaće projekat „Iskoristi šansu”, koji finansira Ministarstvo omladine i sporta. Reč je o stimulisanju zapošljavanja mladih na selu.
Kroz profesionalne obuke u kojima će učestvovati Regionalna razvojna agencija Srem i Nacionalna služba za zapošljavanje, mladi će biti obučeni da pokrenu sopstveni posao. Deo tih obuka odnosno tribina odnosiće se i na organsku poljoprivredu, kako bi se mladi zadržali u selu i bili nosioci unapređenja života na ruralnom području.
Kad ima dece u školi ima i života u selu
U sremskom selu Ležimir u podnožju Fruške gore, na samo dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice, ove godine u prvi razred pošlo je šest prvaka, a pre samo dve godine nije bilo nijednog deteta stasalog za školu. Situacija se polako popravlja, objašnjava za „Dnevnik” Jovan Kuzmančević, predsednik Mesne zajednice Ležimir, i ide na bolje, ali ima još mnogo toga da se uradi.
- Sada od beba do četvrtog razreda osnovne škole u selu ima 40 mališana. Toliko smo upravo novogodišnjih paketića podelili, vodeći računa da niko ne ostane bez poklona i da se svi obraduju za Novu godinu- kaže Kuzmančević.
Selo danas ima oko 900 stanovnika, a prosek godina žitelja je između 45 i 50 godina. Stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivrednom, a poslednjih godina okrenuto je i ovčarstvu, pa zbog toga i prve nedelje u septembru organizuje izložbu ovaca.
- Trudimo se da obezbedimo deci i mladima sportske obuke, pa je tako aktivan karate klub koji vodi trener iz Novog Sada, a naši mališani nam to vraćaju dobrim i zapaženim rezultatima u raznim takmičenjima. Imamo oko četrdesetak neženja i staračkih domaćinstava koja žive sama i bez pomoći. Tačno je da mladi odlaze sa sela, ali mi praznih kuća trenutno nemamo, jer su izbeglicama kupovane kuće, pa su oni popunili ono što je bilo pusto. U poslednjih godinu- dve dana njima je država kupovala kuće na selima i tako smo uspeli da popunimo i naše selo – objašnjava Kuzmančević.
Ovce se ponovo vraćaju u ovaj kraj, što je rezultiralo i osnivanjem Udruženja ovčara koje dobro funkcioniše i uspostavlja saradnju sa svim ovčarima države i regiona. Kuzmančević kaže da imaju sedam-osam domaćina sa stadom od preko 50 ovaca, što, kako ističe, daje nadu da će ovčarstvo zaživeti i vratiti se u ove krajeve, gde je pre bilo mnogo zastupljenije, jer ovde postoje dobri uslovi za uzgoj, pre svega kvalitetni pašnjaci u podnožju Fruške gore.
Naš sagovornik ističe da je selo dobro autobuski povezano sa Sremskom Mitrovicom, da su putevi asfaltirani, učenicima obezbeđen prevoz do škole i da su sada uslovi mnogo bolji nego prethodnih godina, kada se činilo da je Ležimir zaboravljen od svih. Putna mreža u samom selu je najviše uređena lane.
- Prošle godine renovirali smo crkvu i sada smo veoma ponosni na nju. Uredili smo Dom kulture i vratili ga u funkciju posle niza godina zapuštenosti. Mnogo toga smo uradili, ali još toga ima da se popravi i napravi kako bi selo bilo privlačno za ostanak mladih u njemu – veli Kuzmančević.
LJ. Malešević
Pala kuća Gligorija Vozarevića
Kuća nekadašnjeg čuvenog knjižara i štampara Gligorija Vozarevića, po kojem je Ležimir i poznat, a koja je bila zaštićeno kulturno dobro pala je sama od sebe. U Ležimiru se nadaju da će kroz zajednički projekat sa Zavodom za zaštitu kulture Sremske Mitrovice da se ona obnovi.
- U toku su pregovori da se sledeće godine stavi spomen-ploča na mestu njegove kuće, a posle toga na red dolazi izgradnja spomen sobe - kaže Jovan Kuzmančević.
Laboratorija za hranu
Tokom godine Sremska Mitrovica je pripremala sa partnerom iz Hrvatske IPA projekat „Gud fud“ (Dobra hrana), koji predviđa otvaranje laboratorije u kojoj će raditi stručnjaci osposobljeni da prate kvalitet proizvoda sa ovog područja, odnosno hrane - voća, povrća i meda (Sremska Mitrovica ima dva udruženja proizvođača meda), i osposobljavanje stručnjaka da se bave tim poslom.
- Poenta programa je da zainteresujemo naše poljoprivredne proizvođače da u saradnji sa Institutom za poljoprivredu krenu u kontrolisanu proizvodnju, odnosno kontrolisanu upotrebu korišćenja hemijskih sredstava da bi pravilno radili, a zatim sledi kontrola tih proizvoda sa sertifikatom da su oni zdravstveno-bezbedni – kaže Vladimir Nastović iz Gradske uprave za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.
Ovde nije reč, kaže Nastović, o organskoj proizvodnji, već kontroli kvaliteta hrane, što je velika nepoznanica u Srbiji. Proizvodi će se naći na tržnici i imati pečat ili sertifikat koji garantuje da su proizvodi zdravstveno bezbedni za upotrebu.
Vrednost ovog projekta je do 300.000 evra. Predata je i aplikacija za IPA sredstva, a rezultati se očekuju već u martu. Za ovaj projekat Mitrovica je dobila i podršku Ministarstva poljoprivrede.
Vaučeri najboljim osnovcima
Centar za ostalo obrazovanje „Mozaik SM” i Grad Sremska Mitrovica pokrenuli su akciju dodele besplatnih školarina u trajanju od osam meseci za devet učenika osnovnih škola. Nakon održanih radionica i takmičenja izabrani su najbolji i njima je u Gradskoj kući načelnica za obrazovanje Mirjana Pjevac uručila vaučere.
Vaučere su ove godine dobili Iva Bošković, Andreja Vučić, Nikola Marković, Nikolina Božić, Marijana Bucalo, Kristina Šumarević, Katarina Vlaović, Danijel Bogdan i Milan Žilić.
Pustimo čaroliju na trg
Danas u 16 časova na Trgu Ćire Milekića zvanično počinje ovogodišnji Magični trg pod sloganom „Pustimo čaroliju “. Od 16 do 16.30 časova nastupa dečiji hor „Vivak”, a potom sledi predstava „San novogodišnje noći”. Od 17.15 do 17.30 časova nastupa solista Boris Subotić, zatim Nina Sinković, a potom predstava Države dece Dekalend „Deda Mraz milioner”.
Sutra program takođe počinje u 16 časova i to nastupom Dečijeg hora „Pikolo”, pa predstava „Deda Mraz milioner” i tako redom.
LJ. M.
Maša Stakić
Foto: Filip Bakić