Подстицаји имањима и младим газдама

али и могућностима у области пољопривреде, едукација и информисање пољопривредника, задаци су Агенције за рурални развој Сремске Митровице. Циљ је да се успостави мост сарадње између пољопривредника и локалне самоуправе и са различитим министарствима, покрајинским секретеријатом и свима онима који усмеравају средства за развитак руралног развоја.

- Села су доста угрожена, суочавају се са великим проблемима, као што су депопулација, одлазак младих са села, старење становништва, све су лошији социо-економски показатељи, што чини рурална подручја непожељним за живот. Морамо зато да направимо развојни пут који ће довести до побољшања живота на селу - каже директор Агенције за рурални развој Сремске Митровице Петар Самарџић.

Агенција једнаку пажњу посвећује свим елементима руралног развоја, чија је окосница пољопривреда, али нису занемарљиви и сеоски туризам, инфраструктура, екологија, социјална-демографска питања, запошљавање младих, жене као носиоци пољопривредних газдинстава и други сегменти који карактеришу живот на селу.

У домену пољопривреде, Агенција за рурални развој представља „продужену руку“ Градске управе за пољопривреду, са којом уско сарађује и која им је ресорна управа, као и са Пољопривредном стручном службом и Управом за трезор. Буџет Агенције за ову годину износио је 10 милиона динара, док је за идућу повећан на 15 милиона динара, од чега ће пет милиона бити директно усмерено на помоћ пољопривредницима и удружењима грађана са села.

-Удружења грађана и невладине организације који се баве унапређењем руралног развоја и ове године ће путем конкурса аплицирати за бесповратна средства - каже Самарџић и додаје да су то разне сточарске асоцијације, удружења узгајивача оваца и свиња, којима ће Агенција помоћи.

Други део средстава се опредељује за субвенционисање средстава за инвестирање у пољопривреду, односно покривање дела трошкова за инвестиције за пластеничку производњу и дела за наводњавање, као што је то већ практиковано. Сада је у изради план набавке семенског материјала за повртарство и органско повртарство, које је слабо заступљено.

- Једна од ових мера је да стимулишемо органску производњу, која је баш слабо заступљена, пре свега органско повртарство- каже Самарџић и додаје да ће се касније бавити и органским сточарством, које је доста комплексније.

Подстицајне мере су усмерене на мале пољопривредне произвођаче, који имају мало земље, такође на младе носиоце пољопривредних газдинстава и жене на селу. Предвиђене су олакшице за набавку репро, односно семенског материјала, чињеница је да има пуно пољопривредника са малим парцелама, а повртарство даје већа примања на малим површинама од ратарства.

-Усмеравамо их да набављају квалитетно семе, које ће дати квалитетан производ, а на крају продати лакше - каже Самарџић. - Савет је да се семе набавља искључиво у пољопривредним апотекама и захтева декларација која ће гарантовати да је то сертификовани семенски материјал. Свакодневно нам долазе пољопривредници и износе своје проблеме, захтеве, сугестистије, са чим се суочавају на терену, али и представници Агенције редовно обилазе домаћинства, као и њиве. Око хиљаду пољопривредника са територије Сремске Митровице у току прошле године посетило је Агенцију да добију помоћ у прикупљању документације, тумачењу правилника, попуњавање разних апликација. Све услуге Агенције су бесплатне, информације су пољопривредницима доступне и преко сајта Агенције ( аррсм.рс), а контактира се и путем СМС-а.

- Свако ко дође код нас попуњава захтев за СМС обавештавање, што ради веома мали број општина у Србији - каже Самарџић. Тај захтев се налази и на сајту, а поруке подразумевају све новине у области пољопривреде, измена закона или правилника, и како се појави нови конкурс, пољопривредници су истог дана обавештени. Направили смо базу од 1500 корисника по областима: повртарство, воћарство, ратарство и сточарство и према циљној групи, шаљемо пољопривредницима поруке, али и да ли се одржава нека манифестација, културно-уметнички догађај у њиховој близини.

Агенција за рурални развој припрема пројекте којима Град конкурише код домаћих и страних донатора за добијање потребних средстава, пружа подршку пољопривредницима приликом прикупљања и попуњавања документације, али и приликом регистрације и обнове пољопривредних газдинстава.

Искористи шансу

У наредних пола године Агенција за рурални развој у сарадњи с Европским покретом у Србији реализоваће пројекат „Искористи шансу”, који финансира Министарство омладине и спорта. Реч је о стимулисању запошљавања младих на селу.

Кроз професионалне обуке у којима ће учествовати Регионална развојна агенција Срем и Национална служба за запошљавање, млади ће бити обучени да покрену сопствени посао. Део тих обука односно трибина односиће се и на органску пољопривреду, како би се млади задржали у селу и били носиоци унапређења живота на руралном подручју.

Кад има деце у школи има и живота у селу

У сремском селу Лежимир у подножју Фрушке горе, на само двадесетак километара од Сремске Митровице, ове године у први разред пошло је шест првака, а пре само две године није било ниједног детета стасалог за школу. Ситуација се полако поправља, објашњава за „Дневник” Јован Кузманчевић, председник Месне заједнице Лежимир, и иде на боље, али има још много тога да се уради.

-  Сада од беба до четвртог разреда основне школе у селу има 40 малишана. Толико смо управо новогодишњих пакетића поделили, водећи рачуна да нико не остане без поклона и да се сви обрадују за Нову годину- каже Кузманчевић.

Село данас има око 900 становника, а просек година житеља је између 45 и 50 година. Становништво се углавном бави пољопривредном, а последњих година окренуто је и овчарству, па због тога и прве недеље у септембру организује изложбу оваца.

- Трудимо се да обезбедимо деци и младима спортске обуке, па је тако активан карате клуб који води тренер из Новог Сада, а наши малишани нам то враћају добрим и запаженим резултатима у разним такмичењима. Имамо око четрдесетак нежења и старачких домаћинстава која живе сама и без помоћи. Тачно је да млади одлазе са села, али ми празних кућа тренутно немамо, јер су избеглицама куповане куће, па су они попунили оно што је било пусто. У последњих годину- две дана њима је држава куповала куће на селима и тако смо успели да попунимо и наше село – објашњава Кузманчевић.

Овце се поново враћају у овај крај, што је резултирало и оснивањем Удружења овчара које добро функционише и успоставља сарадњу са свим овчарима државе и региона. Кузманчевић каже да имају  седам-осам домаћина са стадом од преко 50 оваца, што, како истиче, даје наду да ће овчарство заживети и вратити се у ове крајеве, где је пре било много заступљеније, јер овде постоје добри услови за узгој, пре свега квалитетни пашњаци у подножју Фрушке горе.

Наш саговорник истиче да је село добро аутобуски повезано са Сремском Митровицом, да су путеви асфалтирани, ученицима обезбеђен превоз до школе и да су сада услови много бољи него претходних година, када се чинило да је Лежимир заборављен од свих. Путна мрежа у самом селу је највише уређена лане.

- Прошле године реновирали смо цркву и сада смо веома поносни на њу. Уредили смо Дом културе и вратили га у функцију после низа година запуштености. Много тога смо урадили, али још тога има да се поправи и направи како би село било привлачно за останак младих у њему – вели Кузманчевић. 

Љ. Малешевић

Пала кућа Глигорија Возаревића

Кућа некадашњег чувеног књижара и штампара Глигорија Возаревића, по којем је Лежимир и познат, а која је била заштићено културно добро пала је сама од себе. У Лежимиру се надају да ће кроз заједнички пројекат са Заводом за заштиту културе Сремске Митровице да се она обнови.

-  У току су преговори да се следеће године стави спомен-плоча на месту његове куће, а после тога на ред долази изградња спомен собе - каже Јован Кузманчевић.

Лабораторија за храну

Током године Сремска Митровица је припремала са партнером из Хрватске ИПА пројекат „Гуд фуд“ (Добра храна), који предвиђа отварање лабораторије у којој ће радити стручњаци оспособљени да прате квалитет производа са овог подручја, односно хране - воћа, поврћа и меда (Сремска Митровица има два удружења произвођача меда), и оспособљавање стручњака да се баве тим послом.

- Поента програма је да заинтересујемо наше пољопривредне произвођаче да у сарадњи са Институтом за пољопривреду крену у контролисану производњу, односно контролисану употребу коришћења хемијских средстава да би правилно радили, а затим следи контрола тих производа са сертификатом да су они здравствено-безбедни – каже Владимир Настовић из Градске управе за пољопривреду и заштиту животне средине.

Овде није реч, каже Настовић, о органској производњи, већ контроли квалитета хране, што је велика непознаница у Србији. Производи ће се наћи на тржници и имати печат или сертификат који гарантује да су производи здравствено безбедни за употребу.

Вредност овог пројекта је до 300.000 евра. Предата је и апликација за ИПА средства, а резултати се очекују већ у марту. За овај пројекат Митровица је добила и подршку Министарства пољопривреде.

Ваучери најбољим основцима

Центар за остало образовање „Мозаик СМ” и Град Сремска Митровица покренули су акцију доделе бесплатних школарина у трајању од осам месеци за девет ученика основних школа. Након одржаних радионица и такмичења изабрани су најбољи и њима је у Градској кући начелница за образовање Мирјана Пјевац уручила ваучере.

Ваучере су ове године добили Ива Бошковић, Андреја Вучић, Никола Марковић, Николина Божић, Маријана Буцало, Кристина Шумаревић, Катарина Влаовић, Данијел Богдан и Милан Жилић.

Пустимо чаролију на трг

Данас у 16 часова на Тргу Ћире Милекића званично почиње овогодишњи Магични трг под слоганом „Пустимо чаролију “. Од 16 до 16.30 часова наступа дечији хор „Вивак”, а потом следи представа „Сан новогодишње ноћи”. Од 17.15 до 17.30 часова наступа солиста Борис Суботић, затим Нина Синковић, а потом представа Државе деце Декаленд „Деда Мраз милионер”.

Сутра програм такође почиње у 16 часова и то наступом Дечијег хора „Пиколо”, па представа „Деда Мраз милионер” и тако редом.

Љ. М.

Маша Стакић

Фото: Филип Бакић