Otac i sin iz Žitišta u adrenalinskoj avanturi

Prema pravilima organizatora, deca mlađa od 15 godina mogu učestvovati samo na dečijoj trci, ali na molbu Nemanjinih roditelja i uz njihovu pisanu saglasnost, dečaku rođenom 2006. godine je odobreno da učestvuje na Tribalion trci od 23 kilometra, uz uslov da kompletnu stazu mora trčati uz pratnju roditelja.

- Iz tog razloga nismo bili konkurencija jedan drugome, već podrška. Podršku smo imali i u toku trke od strane nama nekoliko poznatih ljudi iz Žitišta i Zrenjanina, koji su takođe bili učesnici. Nemanja je posebnu podršku imao od strane sudija, koji su se nalazili na svakoj prepreci i kojima je bilo iznenađenje da on, sa nepunih 15 godina, učestvuje u najvećoj trci. U publici nam je podrška bila moja supruga, a Nemanjina majka Marina, koja nas je ispratila na startu, navijala sve vreme trke i čekala na cilju – priča za “Dnevnik” Duško Guranov.

Duško je, inače, rođen 1976. i radi u Policijskoj upravi Zrenjanin, dok je Nemanja učenik osmog razreda osnovne škole. Otac je svojevremeno bio aktivan učesnik polumaratona, a ljubav prema sportu nasledio je i njegov sin.

- Devedesetih godina sam, kao student Policijske akademije, ne samo učestvovao u obaveznoj sportskoj nastavi, nego sam bio i učesnik tadašnjih polumaratona, pod nadzorom profesora Milivoja Dopsaja. Nemanja je šest godina trenirao džudo u Yudo klubu “Banat” u Žitištu. Nakon pojave pandemije kovida-19 i prestanka rada škola i sportskih klubova, samostalno se opredelio za disciplinu ulično vežbanje, koja se najčešće vežba na takozvanim parkovskim spravama – ističe stariji Guranov.

S obzirom na to da takve sprave postoje na sportskim terenima u Žitištu, Nemanja je nabavio program treninga i počeo je da vežba pet puta nedeljno. Njegova porodica mu je, po dolasku zime, obezbedila i određene sprave za unutrašnju upotrebu, na kojima je nastavio naporne treninge, koji najčešće traju od dva do četiri sata. Pošto je navikao da pomera svoje limite, ovaj mladić, koji gaji ljubav i prema sportskom ribolovu, plivanju i skijanju, odlučio je da se sa ocem otisne u novu avanturu zvanu “Tribalion”. 

- Tribalion, ili kako ga popularno nazivaju “najteža trka sa preprekama”, u Srbiji se održava od 2018. Za trku smo saznali od sugrađanke Sofije Stojančul, koja je na njoj učestvovala prošle godine, pa smo odlučili da prihvatimo izazov organizatora. U početku je to bila šala, koja je kasnije prerasla u izazov, kom nismo mogli da odolimo - objašnjava Duško Guranov.

U okviru “Tribaliona” se organizuju tri trke. Jedna je u dužini od 23 kilometara, sa 35 prepreka, druga je od 12 kilometara, sa 25 prepreka, i treća je dečija trka u dužini od tri kilometra i sa 15 prepreka. Nemanja je, baš kao i njegov otac, izabrao onu najzahtevniju.

- Od ukupno 1190 takmičara, koji su 8. maja učestvovali u Tribalion trkama od 12 kilometara i 23 kilometra, Nemanja je definitivno bio najmlađi učesnik – naglašava ponosni otac.

Kako kaže, njemu je najteži deo trke bio strmi uspon u dužini od nekoliko kilometara i prelazak iznad jezera po sajli, sa koje je, pred sam kraj, i upao u jezero. Nemanja, pak, nije imao problema sa preprekama niti sa stazom. Čak je prešao jezero po pomenutoj sajli, što uspe manje od pet odsto takmičara. A na pitanje po čemu će pamtiti ovu trku, Duško odgovara da će je, pre svega, pamtiti po dobrom adrenalinu, korektnim takmičarima i dobroj organizaciji.

- S obzirom na to da je veče pre trke na Tari padao sneg, a za vreme trke temperatura bila svega sedam - osam stepeni, kao i da su neke od prepreka podrazumevale kvašenje i ronjenje u planinskom jezeru, odnosno savladavanje velikih visinskih uspona, trku ćemo pamtiti i po tim ekstremnim uslovima – završava razgovor Duško Guranov.

Željko Balaban