Отац и син из Житишта у адреналинској авантури

Према правилима организатора, деца млађа од 15 година могу учествовати само на дечијој трци, али на молбу Немањиних родитеља и уз њихову писану сагласност, дечаку рођеном 2006. године је одобрено да учествује на Трибалион трци од 23 километра, уз услов да комплетну стазу мора трчати уз пратњу родитеља.

- Из тог разлога нисмо били конкуренција један другоме, већ подршка. Подршку смо имали и у току трке од стране нама неколико познатих људи из Житишта и Зрењанина, који су такође били учесници. Немања је посебну подршку имао од стране судија, који су се налазили на свакој препреци и којима је било изненађење да он, са непуних 15 година, учествује у највећој трци. У публици нам је подршка била моја супруга, а Немањина мајка Марина, која нас је испратила на старту, навијала све време трке и чекала на циљу – прича за “Дневник” Душко Гуранов.

Душко је, иначе, рођен 1976. и ради у Полицијској управи Зрењанин, док је Немања ученик осмог разреда основне школе. Отац је својевремено био активан учесник полумаратона, а љубав према спорту наследио је и његов син.

- Деведесетих година сам, као студент Полицијске академије, не само учествовао у обавезној спортској настави, него сам био и учесник тадашњих полумаратона, под надзором професора Миливоја Допсаја. Немања је шест година тренирао џудо у Yudo клубу “Банат” у Житишту. Након појаве пандемије ковида-19 и престанка рада школа и спортских клубова, самостално се определио за дисциплину улично вежбање, која се најчешће вежба на такозваним парковским справама – истиче старији Гуранов.

С обзиром на то да такве справе постоје на спортским теренима у Житишту, Немања је набавио програм тренинга и почео је да вежба пет пута недељно. Његова породица му је, по доласку зиме, обезбедила и одређене справе за унутрашњу употребу, на којима је наставио напорне тренинге, који најчешће трају од два до четири сата. Пошто је навикао да помера своје лимите, овај младић, који гаји љубав и према спортском риболову, пливању и скијању, одлучио је да се са оцем отисне у нову авантуру звану “Трибалион”. 

- Трибалион, или како га популарно називају “најтежа трка са препрекама”, у Србији се одржава од 2018. За трку смо сазнали од суграђанке Софије Стојанчул, која је на њој учествовала прошле године, па смо одлучили да прихватимо изазов организатора. У почетку је то била шала, која је касније прерасла у изазов, ком нисмо могли да одолимо - објашњава Душко Гуранов.

У оквиру “Трибалиона” се организују три трке. Једна је у дужини од 23 километара, са 35 препрека, друга је од 12 километара, са 25 препрека, и трећа је дечија трка у дужини од три километра и са 15 препрека. Немања је, баш као и његов отац, изабрао ону најзахтевнију.

- Од укупно 1190 такмичара, који су 8. маја учествовали у Трибалион тркама од 12 километара и 23 километра, Немања је дефинитивно био најмлађи учесник – наглашава поносни отац.

Како каже, њему је најтежи део трке био стрми успон у дужини од неколико километара и прелазак изнад језера по сајли, са које је, пред сам крај, и упао у језеро. Немања, пак, није имао проблема са препрекама нити са стазом. Чак је прешао језеро по поменутој сајли, што успе мање од пет одсто такмичара. А на питање по чему ће памтити ову трку, Душко одговара да ће је, пре свега, памтити по добром адреналину, коректним такмичарима и доброј организацији.

- С обзиром на то да је вече пре трке на Тари падао снег, а за време трке температура била свега седам - осам степени, као и да су неке од препрека подразумевале квашење и роњење у планинском језеру, односно савладавање великих висинских успона, трку ћемо памтити и по тим екстремним условима – завршава разговор Душко Гуранов.

Жељко Балабан