Kanjiža: Viteštvo bilo i ostalo najplemenitiji deo istorije

Vitezovi su se okupili na Ribarskom trgu, najstarijem jezgru grada, gde je nekada postojalo utvrđenje i ribarsko naselje, a posle defilea centrom varoši svoje umeće predstavljali su na mesnom Vašarištu.

To što Tamaš Salma u kućnoj radinosti izrađuje srednjevekovne viteške oklope, podstaklo je da se bar donekle rekonstruiše i prikaže deo istorije na ovim prostorima. Vitezovima Udruženja “Sveti Longinus” iz Sente, pridružili su se „Beli orlovi“ iz Beograda, a takođe i gosti iz Egera, Tereksentmikloša i još nekih mesta iz Mađarske.

Oni su prikazali tradicionalne nomadske običaje i borilačke veštine, različite tehnike iz različitog doba, a bilo je i šamanske muzike. Među njima se obreo i Jožef Regeš Siranski iz Mađarske,  najistaknutiji je Siracki Jožef, istaknuti istraživač načina življenja, muzike i običaja nomadskih naroda iz 10. veka.

Prvi put smo organizovali ovako nešto i zadovoljni smo odzivom učesnika koji neguju srednjevekovne tradicije, ali i publike. Kanjiža ima bogatu istoriju, ovde žive zajedno ljudi raznih naroda i sve to kada se skupi na jednom mestu jako lepo izgleda, utisak je organizatorke Melinde Pjevac iz Kanjiže.

U varoši kraj Tise i prvi putna severu Bačke su bili vitezovi Udruženja za očuvanje starih zanata i veština “Beli orlovi” iz Beograda, koje je nastalo 2010. godine. Prvi čovek “Belih orlova” Bojan Tasić  napominje da su se u ovom udruženju okupili entuzijasti koji su se do tada bavili istorijskom rekonstrukcijom zbivanja iz druge polovine 14. i u 15. veku na prostoru Balkana.

Trebale su godine da izučimo taj istorijski period, da napravimo prve poteze. Sada se aktivnost ogleda u rekonstrukciji starih zanata kao što su kovački, drvodeljački, mačarski, okloparski, lukarski, obućarski. Pored toga neguje se škola mačevanja, streličarstvo, baratanje kopljem i mnoge druge veštine, bavimo se kaligrafijom i sličnim umetnostima. Nosimo opremu jer to volimo, borimo se, ne do smrti, nego sportski i održavamo dobre odnose sa udruženjima koji se bave srednjevekovnim tradicijama, kao što je naše, objašnjava Bojan Tasić.

Putešestvijima po svetu “Beli orlovi” predstavljaju istoriju sa naših prostora, upoznajući druge sa Balkanom kao prostorom sa veličanstvenom istorijom, ali prema rečima Tasića, takođe nastoje da čuvare viteških tradicija iz drugih zemalja dovode kod nas. Tako je nedavno bila „Bitka nacija“ u Smederevu sa 2.000 učesnika iz 42 zemlje, festival u Manasiji okuplja oko 1.000 učesnika iz preko 20 zemalja. Tasić kaže da su čuvari tradicija iz drugih zemalja očarani Srbijom, Balkanom i  našim narodom i uvek nam se rado vraćaju.

Profesor istorije iz Kanjiže Janoš Buš podseća da prvi pisani pomen Kanjiže potiče iz 1093. godine, te da je viteštvo neraskidivo sa istorijom.

Mislim, da je uvek viteštvo bilo i ostalo najplemenitiji deo istorije. Vitezovi su uvek zračili plemenitošću za svoj narod i lokalitet za koji su se borili. U neposrednom okruženju bilo je u prošlosti nekoliko značajnih bitaka. U prvoj Senćanskoj bici kod Trešnjevca i Gornjeg Brega 1686. godine ove prostore su oslobodili od Turaka. Još značajnija je i svetski poznata Senćanska bitka u kojoj je vojska pod vođstvom Eugena Savojskog kod Sente 1697. godine porazila Turke i zadala odlučaj udarac slomu Otomanske imperije. Tada je zajednički ovu teritoriju od Turaka oslobodila vojska u kojoj su se borili Mađari, Srbi, Nemci, Francuzi i pripadnici drugih evropskih naroda, naglašava Buš. 

Prikazivani su starinski viteški oklopi, mačevi, buzdovani, lukovi, strele i druga ratnička srednjevekovna oružja, ali i nakita i druge zanimljivosti. Drevni kovački zanat prikazivao je Čaba Remete iz Kanjiže. I u davna vremena su se kovale sablje i mačevi, a Remete napominje da ih nekada pravi upravo za čuvare srednjevekovnih tradicija, ali da iz hobija više posla ima u izradi dekorativnih predmeta.

Bilo je na kanjiškom susretu bubnjeva i drugih srednjevekovnih instrumenata; Marton Fuser iz senćanskog Udruženja “Sveti Longinus” u predstavljanju srednjevekovnih tradicija, običaja, oružja, nošnji, pesama, igara i viteških veština ističe se svirkom u rog, istovetnim koji se koristio u 14. veku.

To je rog bivola koji je raznim veštinama oblikovan i lakiran da bi se dobio željeni oblik. Rog u srednjem veku je imao veliku ulogu u bitkama. Njime bi se oglašavao napad ili povlačenje trupa iz borbi. Javljao bi se i prilazak kurira ili pak bilo šta, što bi privlačilo pažnju ljudi, a u to vreme u utvrđenjima posebnu ulogu imalo je oglašavanje i crkvenih zvona, objašnjava Marton Fuser.

Sandra Barat iz Ade priča da jer zahvaljujući momku Robertu iz Bečeja zavolela srednjevekovne običaje i veštine, a omiljeno im je prikazivanje rukovanja bičevima, koje su nabavili u Mađarskoj.

Tekst i foto: M. Mitrović