Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Trećina mladih u Kanjiži pakuje kofere

07.06.2019. 11:47 11:50
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

KANJIŽA: Lokalna strategija za unapređenje kapaciteta uprave i usluga vezanih za migracije mladih u opštini Kanjiža, predstavljena je na završetku projekta „Unapređenje institucionalnih kapaciteta i pospešivanje saradnje u cilju suočavanja i postupanja u skladu sa uticajima transnacionalnih migracija mladih” (YOUMIG) iz Transnacionalnog Dunavskog programa.

Na ovom projektu sarađivalo je 19 partnera iz osam zemalja sa ciljem da se pruži podrška lokalnim samoupravama da iskoriste razvojni potencijal migracija mladih, kako bi se uticalo da Dunavski region bude konkurentniji i upravljanje u njemu bude bolje. Vodeći partner na projektu je Centralni zavod za statistiku Mađarske, uključene su institucije i lokalne samouprave iz Mađarske, Slovenije, Austrije, Nemačke, Slovačke, Rumunije i Bugarske, a iz Srbije partneri su bili Republički zavod za statistiku i Institut društvenih nauka iz Beograda i opština Kanjiža.

U okviru projekta dve i po godine su se u opštini Kanjiža bavili migracijom mladih i raznim aktivnostima vezanim za tu pojavu. Predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer izjavio je da se moglo doći do podataka, analiza i studija koje se tiču drugih zemalja, da li onih koje prihvataju naše mlade ili zemlje koje isto tako gube svoje mlade, pa se sa obe strane moglo doći do takvih iskustava i informacija.

- Mi političari ćemo na osnovu tih sagledavanja imati neki alat, smernice i strateški dokument na osnovu čega ćemo moći da preduzimamo neke aktivnosti, čime možemo da zadržimo omladinu koja želi da ostane ovde u našoj zemlji, a sa druge strane da dajemo prilike i mogućnosti onima koji su već otišli, a razmišljaju o tome da se vrate u našu zemlju. Nadam se da ćemo na osnovu ovih međunarodnih iskustava naći odgovore i rešenja za problematiku na koju je teško uticati, jer se posebno tiče ljudi i jako je teško univerzalno doći do takvih rešenja da se ublaži odlazak mladih - kaže Fejstamer.

Evidentno je da su za mlade koji odlaze iz Srbije najpoželjnije Austrija, Nemačka i Švajcarska, a mladi iz opštine Kanjiža, koja je obuhvaćena istraživanjima u ovom projektu, najviše odlaze ili nameravaju da idu u Mađarsku, Nemačku i Austriju. Kako je ukazano, sve više mladih odlazi u Mađarsku da pohađa srednje škole ili na studije na maternjem jeziku i tamo najčešće ostaju. Menadžerka projekta Dragana Lukić Bošnjak ukazuje da mladi u tom životnom dobu ostvaruju jako važne veze, često presudne da se ne vrate u zavičaj. Oni koji odlaze najčešće se pozivaju na ekonomsku situaciju, kojom nisu zadovoljni, zbog nedostatka radnih mesta ili nedostatka odgovarajućih radnih mesta, kao i na činjenicu da su plate za isti posao u inostranstvu veće nego kod nas.

- Migracija je jako veliki problem u Dunavskom regionu, pri čemu su problemi različiti. U nekim državama je problem imigracija i integracija, a kod nas je najveći problem emigracija. Zbog toga smo se i pridružili ovom projektu da bi smo videli šta je to u Kanjiži potrebno da se promeni da bi se možda ta tendencija malo smanjila, jer se ne može zaustaviti. Organizovali smo sociološko istraživanje sa mladim migrantima iz opštine čija su iskustva takva, da su ili ostali u inostranstvu ili su se vratili - kaže Dragana Lukić Bošnjak.

Iz istraživanja su se rodile preporuke koje su opštini poslužile kako može da se utiče na taj proces. Između ostalog jedna od mera je olakšavanje mladima u pristupu tržištu rada.

- Zbog toga smo u Omladinskom domu napravili kovorking prostor gde mladi mogu da dođu sa svojim računarom i nesmetano da rade. U saradnji sa mladima smo organizovali predavanja koja su bila povezana različitim aspektima, od pokretanja sopstvenog biznisa i zapošljavanja, pa su se na taj način širili njihovi pogledi na svet. Primetno je da mladi malo znaju o alternativnim načinima zapošljavanja kao što je onlajn zapošljavanje i rad na daljinu, gde iz rodnog mesta mogu raditi za neku inostranu firmu. Lokalna strategija koju smo formulisali je zajednički rad svih partnera na projektu –zaključila je Lukić Bošnjak.

Od 109 ispitanika koji su se izjasnili da nameravaju da odu u inostranstvo, njih 89 je već preduzelo konkretne korake u traženju posla preko granice. Samo 35 odsto onih koji žele da odu i inostranstvo bi razmislilo o povratku kući. Pored ekonomskih razloga za odlazak, navode nedostatak perpsektive za budućnost, nestabilnu političku situaciju, nizak životni standard, a pripadnici mađarske manjine za razlog navode i nepoznavanje srpskog kao zvaničnog državnog jezika.

Umereni optimizam

Istraživanje u opštini Kanjiža obavljeno je na uzorku od 615 mladih ispitanika od 18 do 34 godine, od čega 45 posto muškaraca i 55 posto žena, pri čemu je 56 odsto sa završenom srednjom školom i 14 sa fakultetskom diplomom. Mada je 94 posto tih ispitanika upitnike ispunilo na mađarskom jeziku i njih 79 posto ima dvojno srpsko-mađarsko državljanstvo, 62 posto umereno optimističnih su se izjasnili da ne žele da se odsele iz opštine, a 33 posto želi da ode. Najznačajniji razlog za ostanak je emocionalne prorode, da im porodica i prijatelji žive ovde.

M. Mitrović

Piše:
Pošaljite komentar
Kanjiža: Novi prečistač za godinu dana

Kanjiža: Novi prečistač za godinu dana

31.05.2019. 21:25 21:30