Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Dnevnik u selu neobičnog naziva: Mramorak

12.07.2020. 11:53 11:59
Piše:
Foto: Dnevnik/ V. Fifa

Čist vazduh, zdrava voda, lagan život, najškolovaniji građani, uređeni vodovod i gasovodna mreža, najlepši park, asfaltirane ulice, najveći vetropark, sređen izvor, najbolji vatrogasci... samo su neke od stvari koje Mramorak, selo u opštini Kovin, ima, a zbog čega su njegovi meštani poprilično zadovoljni.

Možda sve navedeno i nije dovoljno dobar razlog da se broj stanovnika održava, ali oni koji vole svoje selo i te kako se njime diče.

- Hvala Bogu, za sad ništa ne treba da se menja - kaže nam ponosno član Saveta Mesne zajednice Mramorak Stevan Bela, koji je ujedno i starešina odreda izviđača „Beli bor”. - Ja Mramorak volim, ali nisam ovde rođen, došli smo iz Kovina kad sam imao dve i po godine. Sve radim za Mramorak, trudim se da ostane neki trag iza mene, treba mi samo ono što ću da izgradim za svoj život.

Ipak, ne krijući da je (jugo)nostalgičan, voleo bi kad bi današnja deca mogla da prožive bar 20 odsto onoga što je on proživeo kao mladić.

- U moje vreme je bilo drugačije, bila su bolja vremena, ruku na srce, najbolje se tad živelo. Kad kažu, od Vardara do Triglava, onda vam je sve jasno - setno govori Bela, te se stoga trudi da makar svoje male izviđače, oko 40 njih iz sela i okolnih mesta, vodi na kampovanja i takmičenja po Vojvodini i celoj Srbiji. - Finansiramo se od članarina, Opštine Kovin i od onoga što zaradimo skupljajući i reciklirajući plastične flaše. Mora neko i to da radi, inače bi Mramorak bio prljav, zar ne?


Idealan  a prodaju voća i povrća

Deda Milanče Todorović poslednje dve-tri godine svakog dana dolazi u Mramorak iz svog mesta Drugovac kod Smedereva, kako bi prodavao sezonsko voće i povrće. To znači da samo u jednom pravcu pređe 59 kilometara kako bi plodove iz svoje bašte prodao Mramorčanima.

- Nije loše ovde, dobri su ljudi i žene su dobre. Ej, dete ’vako malo pa mi se javi - nasmejan je deda Milanče koji od julskog sunca bega u ’lad, ali tako da uvek drži na oku svoju tezgicu u centru kraj glavnog puta. - Cene ljudi moje voće i povrće, znaju da prodajem moje. Ali, u penziji sam, baš me briga, ubijam vreme. Bolje i da budem ovde...


A koliko su deca vredna i radna, potvrđuje i učiteljica Viktoria Krinčan Krstić koja trenutno predaje fiziku u osnovnoj školi „Sava Maksimović”, a inače je i član Saveta MZ.

- Jedna žena mi je rekla da iz naše škole izlaze najškolovanija deca u celoj opštini, a koja posle nastavljaju da studiraju - hvali se Krinčan Krstić i dodaje da je njihova škola prošle godine proglašena za školu od nacionalnog značaja za rumunsku nacionalnu manjinu. - Razgovaram sa đacima da li im nešto fali u selu i izjasnili su se da im nedostaje dramska sekcija. Nisam primetila da bi što pre da odu odavde, nikome ništa ne smeta. Ali da naša deca jesu drugačija nego u gradu, to je tačno. Oni se ovde više igraju i druže. Recimo, mladi iz moje ulice, koji su sad već punoletni, i dan danas kad je raspust igraju fudbal, okupljaju se i druže na ulici, prave razne akcije.

Međutim, kako deca završe osnovnu školu i treba da krenu u srednju, porodice se odluče za selidbu u Pančevo, jer im je jeftinije da tamo žive nego da plaćaju autobuske karte. Pritom, ima dosta i onih koji odlaze u inostranstvo, te u Mramorku trenutno živi oko 1.600 stanovnika, od čega je oko pet odsto Rumuna, a ostalo su Srbi.

- Ljudi se ovde bave poljoprivredom i stočarstvom, a ima i onih koji su zaposleni u Petrohemiji, Rafineriji, u Kovinu, imamo dosta prosvetnih radnika, pa i onih koji rade po prodavnicama u selu - objašnjava Stevan Bela. - Sporije se živi nego u gradovima, a to je prednost.

Kad se malo i „uzburkaju” iliti ubrzaju stvari, to bude za slavu sela i slične manifestacije koje su ove godine, zbog virusa, sve ispomerane i odložene. A o tome koliko je u Mramorku zaista lepo, najbolje govore i brojne monografije o tom selu koje su pisali ljudi koji više u njemu ne žive.

Lea Radlovački

Foto: V. Fifa

 

Nema krava, al’ zato kafane na svakom ćošku

Nakon pet decenija radnog staža Mramorčanin Zoran Vidić, koji ima još pet nadimaka, konačno može da uživa u životu. Ali, to ne znači da prestaje da radi...

- Idem u banje, nije mi baš teško - priznaje Vidić, premda kivan što mu selo propada jer danas više niko neće da radi. - Sad nema tri krave u Mramorku, a nekad je svaka ulica imala čobanina. Znaš ti šta je čobanin? On čuva 100 krava! Šta se desilo? Neće ljudi da rade. Znam jednog momka, ima 30 godina, on ne zna da mu otac ima kravu u dvorištu! Ali zato imamo deset kafana i niko ne zatvara, tamo svi rade.

Piše:
Pošaljite komentar