DVORCI VOJVODINE: Upamćena plemenitost Janoša Fernbaha

Jožef Fernbah je imao dvorac u okolini Apatina koji su kasnije od njega otkupili Dunđerski, u vlasništvu Balinta su bili letnjikovci u Sonti i na Krivaji, Antal je imao dvorac u Temerinu. Karolj Fernbah koji je bio veliki bač-bodroški župan imao u posedu spahiluk i dvorac u današnjem Aleksi Šantiću, dok je Janoš dvorac imao nadomak Bačkog Sokolca.

Dvorci iz zaostavštine Fernbahovih su uglavnom porušeni ili devastirani, mada su pojedini, poput zdanja nazvanog Baba Pusta nadomak Alekse Šantića, koje je izgradio Karolj Fernbah 1907. godine, predugo čekaju spas i pitanje je da li će ga dočekati.

Neslavno je  razgrađivanjem završio kaštel Janoša Fernbaha, koji se nalazio na kilometar udaljenosti od Bačkog Sokolca prema Staroj Moravici, ali je njegova plemenitost ostala upamćena među žiteljima Bačkog Sokolca, zbog događaja s početka Drugog svetskog rata. Negdašnji veleposednik Janoš Fernbah je sprečio pogubljenje meštana od strane mađarske okupatorske vojske, za šta mu je 2011. godine podignuto spomen obeležje.

Prostor oko postamenta ozidanog od kamena, na kojem je otkrivena spomen ploča, ukrašen je žuto smaragdnim pločicama zaostavštinom sa negdašnjeg dvorca veleposedničke familije Fernbah, oduzetog nakon Drugog svetskog rata, a srušenog i razvučenog pre dve decenije.

Po otkrivanju obeležja Janošu Fernbahu, jedan od inicijatora da se to učini, Milan Egić ispričao je za naš list da se događaj u kome je plemić Janoš zaštitio meštane Bačkog Sokolca od fašističke vojske, odigrao između 12. i 13. aprila 1941. godine.

„Fašistička vojska je te noće upala u selo, isterala sve stanovnike na crkveni plac, odvojila muškarca starije od 15 gopdina i zatvorili ih u staru školu, a žene i decu ostavili na placu. Selo je tada imalo 884 žitelja. Opkoljeno je sa bačkotopolskog druma artiljerijom i mitraljezima, tako da su imali nameru da meštane u potpunosti likvidiraju, pošto su u prolazu kroz Staru Moravicu bili obavešteni da ovde žive četnici, pogrdni ljudi, divljaci i ne znam kako su ih sve nazivali. Hteli su po nagovoru nekih iz Stare Moravice ovde da naprave masakr, kao što je to učinjeno u nekim drugim mestima“, ispričao je Egić.

Žitelji Bačkog Sokolca su naseljeni 1921. godine nakon Prvog svetskog rata, većinom iz Like. Selo je podignuto na nekadašnjem posedu Janoša Fernbaha i njegovog zeta Jovana Matkovića, kojima je zemlja oduzeta u agrarnoj reformi 1919.  Prema pripovedanju Egića, bez obzira što su se kolonisti naselili na zemlju koja je oduzeta Fernabhovima, Janoš nije nikada zbog toga bio kivan na Sokolčane.

U odsudnom trenutku za žitelje Bačkog Sokolca veleposednik Janoš Fernbah, koji je imao čin husarskog pukovinika, sa kočijom je u pratnji sinova došao u uniformi nekadašnje mađarske Monarhije i pojavio se pred seljanima, smrtno preplašenim od okupatorske vojske. Fernbah je garantovao da nije reč o opakim ljudima nego o mirnim i dobrim komšijama. Nažalost, njihovu deporatciju nije uspeo da spreči, pa su odvedeni u logor Šarvar u Mađarsku.

Zabeležili smo i svedočenje Jovanke Čelebić (devojačko Zoroja), koja je bila petnaestogodišnjakinja, kada je veleposednik Janoš Fernbah došao i upitao mađarske vojnike, šta će sa narodom.

„Nemojte molim vas narod dirati, ubeđivao je Janoš Fernbah mađarske vojnike, koji su tvrdili da imaju drugo naređenje. Veleposednik Fernbah kategorično je garantovao da smo dobar narod, vredan i pošten, da mu nikada zrno i klip kukuruza nije falio, da smo bili vredni, pošteni radnici, moleći ih da nas puste. Mene i majku, kao i sve žene i decu su pustili, a oca i brata su odvojili sa ostalim muškarcima i zatvorili u školu. Mama nas je zagrlila govoreći da se skupimo, ako nas pobiju, da budemo u zagrljaju. Bilo je to strašno vreme, koliko je tada na crkvenom placu proliveno suza… Poštedeli su nas, zahvaljujući zalaganju veleposednika Farnbaha, ali posle su nas oterali u logor u Šarvar, gde mi je tata i umro. Kada su nas u Staroj Moravici tovarili u teretne vagone Fernbah je i tamo dolazio, moleći da nas puste. Žao mi je što još naši roditelji nisu Janošu Fernbahu podigli spomenik jer je zaslužio. Koliko znam sahranjen je u porodičnoj grobnici u Apatinu, poštujemo onu stopu zemlje gde počiva“, ispričala je Jovanka Čelebić.  

Kaštel Ferbahovih koji se nalazio u blizini Bačkog Sokolca, kako smo saznali, prodat je u vreme turobnog vremena tranzicije za 9.000 nemačkih maraka pa je srušen, a vrednija od iznosa je bila samo ograda od kovanog gvožđa oko kaštela…  Od kaštela je ostala samo rupa i temelji zarasli u koprivu i drugi korov. Janoš Fernbah je isteran sa svog poseda posle Drugog svetskog rata, živeo je u Bačkoj Topoli kao podstanar do 1948. kada je umro. Njegov sin Janoš, a i unuk imenjak, takođe su živeli kao podstanari. Jedini potomak veleposednika kojem je u Bačkom Sokolcu podignuto spomen obeležje, unuk Janoš je kao lekar otišao u Ameriku.

Tekst i foto: Milorad Mitrović