DNEVNIK U TORNJOŠU Svake godine sve je manje stanovnika, a razloga za to ima nekoliko...
U samom centru između Bačke Topole, Subotice i Sente (čijoj opštini i pripada) nalazi se selo Tornjoš, u kom na spavanju danas ima oko 1.300 većinski mađarskog življa.
Međutim, uprkos naizgled idealnoj lokaciji za prosperitetan život, i ovo mesto doživljava sudbinu ostalih vojvođanskih mesta, te iz godine u godinu broje sve manje stanovnika. Razlog tome je višestruk – od dvojnih državljanstava koje su stanovnike odvele van granica Srbije, pa do statističkog podatka koji ukazuje na to da je mortalitet mnogo veći od nataliteta.
– Kad sam išao u srednju školu, svako jutro su bila tri autobusa, a sad nema nijednog – veli sekretar Mesne zajednice Tornjoš Atila Nađ, dodajući da su velika prevozna preduzeća nestala jer nema dovoljno putnika, dok su im na raspolaganju jedan mini-bus za školarce i jedan koji prevozi radnike. – Na pijacu idemo u Sentu, mada češće u Čantavir jer je tamo veća pijaca, a ponuda bolja i jeftinija. A u ta dva mesta su ljudi uglavnom i zaposleni, dok mladi na studije idu u Suboticu i Segedin.
Meštani Tornjoša danas se ugalvnom bave poljoprivredom, premda je i ona na silaznoj putanji, jer nema ko da nastavi porodični posao. Tako da, za sada se mogu pohvaliti govedarima i proizvođačima mleka, firmom „Vijaprodukt“ koja ima plantažu jabuke i hladnjaču kapaciteta od 3.000 tona, ali i prodavnicama, drvarom, firmom koja se bavi otkupom žitarica i starog gvožđa, preduzećima za transport, gde meštani mogu da se zaposle.
– Nekad smo bili poznati po proizvodnju sirka, jer mu naša klima i zemljište odgovara, to je tropska biljka, a kod nas uvek ima manje padavina, dok je veća nadmorka visina i zemljište je toplije – dodaje Nađ i kreće priču o drugim aktivnostima u selu koja služe za razonodu, ističući da imaju dobro organizovan društveni život. – Imamo dva sportska kluba, fudbalski „Tornjoš“ i šahovski „Radnički“, mada mladi nešto nemaju volju da treniraju, brže odustaju od svega i ne mogu da se skoncentrišu na nešto. Ipak, imamo omladinski klub i još nekoliko civilnih organizacija među kojima su lovci, ribolovci, motociklisti, Udruženje građana „Herece“ koje se bavi seoskim manifestacijama i kulturnim programima. Oni su za dve godine od Vlade Mađarske dobili 15 miliona forinti, a od tih para su napravili natkrivenu pozorišnu scenu u parku, sredili fasadu udruženja, obnovili tribine na fudbalskom terenu...
Kad je reč o investicijama koje se realizuju preko Mesne zajednice, one se svode na održavanje putne infrastrukture, pa su tako prošle godine asfaltirali centar sela, napravili parking, ali i posadili novo drveće. Takođe, svake godine sređuju 800 metara atarskih puteva, tako što posipaju tucanik, što je njihovim poljorpivrednicima veoma važna akcija.
– Što se tiče planova, to je teško... Svako selo ima infrastrukturu za veći broj stanovnika, a kad broj pada, to je nezgodno. Imamo sve što nam treba, ali kad nešto izgradite, to morate i da održavate, a neko mora da finansira. Ja sam ekonomista po struci, pa malo drugačije gledam na neke stvari – zaključuje naš sagovornik.
Tekst i foto:
Lea Radlovački
