ДНЕВНИК У ТОРЊОШУ Сваке године све је мање становника, а разлога за то има неколико...
У самом центру између Бачке Тополе, Суботице и Сенте (чијој општини и припада) налази се село Торњош, у ком на спавању данас има око 1.300 већински мађарског живља.
Међутим, упркос наизглед идеалној локацији за просперитетан живот, и ово место доживљава судбину осталих војвођанских места, те из године у годину броје све мање становника. Разлог томе је вишеструк – од двојних држављанстава које су становнике одвеле ван граница Србије, па до статистичког податка који указује на то да је морталитет много већи од наталитета.
– Кад сам ишао у средњу школу, свако јутро су била три аутобуса, а сад нема ниједног – вели секретар Месне заједнице Торњош Атила Нађ, додајући да су велика превозна предузећа нестала јер нема довољно путника, док су им на располагању један мини-бус за школарце и један који превози раднике. – На пијацу идемо у Сенту, мада чешће у Чантавир јер је тамо већа пијаца, а понуда боља и јефтинија. А у та два места су људи углавном и запослени, док млади на студије иду у Суботицу и Сегедин.
Мештани Торњоша данас се угалвном баве пољопривредом, премда је и она на силазној путањи, јер нема ко да настави породични посао. Тако да, за сада се могу похвалити говедарима и произвођачима млека, фирмом „Вијапродукт“ која има плантажу јабуке и хладњачу капацитета од 3.000 тона, али и продавницама, дрваром, фирмом која се бави откупом житарица и старог гвожђа, предузећима за транспорт, где мештани могу да се запосле.
– Некад смо били познати по производњу сирка, јер му наша клима и земљиште одговара, то је тропска биљка, а код нас увек има мање падавина, док је већа надморка висина и земљиште је топлије – додаје Нађ и креће причу о другим активностима у селу која служе за разоноду, истичући да имају добро организован друштвени живот. – Имамо два спортска клуба, фудбалски „Торњош“ и шаховски „Раднички“, мада млади нешто немају вољу да тренирају, брже одустају од свега и не могу да се сконцентришу на нешто. Ипак, имамо омладински клуб и још неколико цивилних организација међу којима су ловци, риболовци, мотоциклисти, Удружење грађана „Хереце“ које се бави сеоским манифестацијама и културним програмима. Они су за две године од Владе Мађарске добили 15 милиона форинти, а од тих пара су направили наткривену позоришну сцену у парку, средили фасаду удружења, обновили трибине на фудбалском терену...
Кад је реч о инвестицијама које се реализују преко Месне заједнице, оне се своде на одржавање путне инфраструктуре, па су тако прошле године асфалтирали центар села, направили паркинг, али и посадили ново дрвеће. Такође, сваке године сређују 800 метара атарских путева, тако што посипају туцаник, што је њиховим пољорпивредницима веома важна акција.
– Што се тиче планова, то је тешко... Свако село има инфраструктуру за већи број становника, а кад број пада, то је незгодно. Имамо све што нам треба, али кад нешто изградите, то морате и да одржавате, а неко мора да финансира. Ја сам економиста по струци, па мало другачије гледам на неке ствари – закључује наш саговорник.
Текст и фото:
Леа Радловачки
