„Dnevnik” u selu s imenom i prezimenom: Ivanovo

Ako niste pronašli valjan razlog da zavirite u to skriveno selo naseljeno Bugarima, Mađarima i Srbima, teško da će vas put ikad tamo navesti slučajno. Ali, ako uskoro dobiju asfalt do Starčeva, onda će biti, kako u šali meštani kažu, deo kružnog toka, a ne više „slepo crevo”. Još ako im, kako najavljuju, izgrade i most preko Dunava, e onda će Ivanovo biti prometno selo, a netaknuta priroda više neće nositi taj epitet.

Poslednjih desetak godina se doselilo dosta ljudi pravoslavne veroispovesti, a privukla ih je lepota mesta, priroda, kaže raspoloženi predsednik Mesne zajednice Ivanovo Joška Duduj, dodajući ponosno da u svemu tome meštani umeju da uživaju.

Nažalost, dodaje, doseljavaju se uglavnom stariji ljudi, a njihova deca ostaju u gradu.

Čak ni kuće više nisu tako jeftine kao što su bile, veli Duduj.

U Ivanovu nema mnogo praznih kuća, svega desetak koje su na prodaju, a o cenama i da ne govorimo! Plac sa kućom iz 1896. godine košta 15.000 evra! Vala, dobrano košta živeti u čistom vazduhu, u miru i prirodi, daleko od gužve.

Ovde je vazduh skroz drugačiji nego u gradu, a mešaju nam se jedino kad u Vinči upale deponiju, navodi Duduj.

Nisu, dodaje, daleko od Beograda, još kad im izgrade most, biće u gradu za desetak minuta.

Nekad smo imali tri skele odavde u tri pravca, a sad imamo jednu i ona ide po potrebi. Mi ovde imamo sve što nam treba, poručuje naš sagovornik.

Tako malo selo, kao što je Ivanovo, ima mnogo manifestacija togom godine koje nam je direktor Doma kulture „Žarko Zrenjanin” Marko Guran taksativno naveo, a mi prenosimo u celosti.

U februaru obeležavamo Međunarodni dan maternjeg jezika i u programu bude i do 15 jezika; u martu je Dan škole; u aprilu foto-safari koji je najmasovniji na Balkanu i okuplja preko 300 fotografa; onda imamo i Dan bugarske pismenosti; u junu nam je Međunarodni festival harmonike „Zlatna dirka”, prva harmonika Vojvodine, to nam je najmasovnija manifestacija koja okuplja oko tri-četiri hiljade ljudi, pa tada zatvorimo četiri ulice, postavimo binu, u julu su ribarski dani i malo letnjeg programa koji organizujemo sa Mesnom zajednicom; potom imamo izložbu „Ivanovo u fokusu” u okviru salona umetničkih fotografija, svojski se potrudio Guran.

 Domaćini su, dodaje, i omladinske izložbe fotografija Srbije koju organizuju Foto-savez Srbije, a koja se održava ovaj vikend, a od prošle godine su otpočeli i likovnu koloniju „Ivanovo”.

A ono što im ne treba je javno komunalno preduzeće koje će održavati selo. Mesna zajednica je zaposlila četiri radnika koja kose trimerima, sve čiste i sređuju, a u tome im pomažu i meštani koji vode računa o svojim površinama.

Uvek ima onih koji narušavaju sve, to budu i oni koji dođu sa strane, zato ćemo u narednih mesec-dva da postavimo kamere na ulazu i izlazu i sela i da malo kontrolišemo, kaže predsednik MZ.

U Ivanovu, inače, živi oko 850 ljudi i etnički gledano, prvu trećinu čine Bugari, drugu trećinu Mađari, a preostalu Srbi. Tek pre mesec dana im se doselila prva romska porodica s petoro dece. I svi se „odlično slažu, znači, fe-no-me-nal-no”!

Lokalna osnovna škola „Moša Pijade” broji 76 dece, uključujući i pripremno predškolski uzrast, a statistički gledano, prošle godine ih je bilo za šest manje. Trenutno je sedam odeljenja, budući da su treći i četvrti deo kombinovanog, ali od naredne godine biće ih „čistih” osam.

Pratili smo kretanje dece i zato smo odlučili da pravimo i vrtić, a mi smo, ako se ne varam, jedini u Vojvodini koji pri školi imamo i predškolce, tako da naši prvaci od samog početka kreću s redovnim nastavnim programom, nemamo period prilagođavanja, objašnjava direktorka škole Sanja Simić Mijatović.

Kako dodaje, škola je specifična i po tome što u programu redovne nastave imaju i bugarski jezik.

Bugari koji su primili katoličku veru, krajem 17. veka su bežali uz Dunav do Rumunije, pa su stigli do Arada i Temišvara, a onda ih je Marija Terezija naseljavala u srpskom Banatu dajući im po deset lanaca zemlje i pola lanca za kuću, objašnjava učitelj u penziji i predsednik Udruženja banatskih Bugara „Ivanovo - Banat” Augustin Kalapiš.

Do Ivanova je 1868. godine, dodaje, stiglo 200 porodica banatskih Bugara, što je oko 500 ljudi.

Onda je došlo nekoliko nemačkih porodica, a od 1883. do 1885. se doselilo oko 800 Mađara koji su s Bugarima delili placeve kako bi se zbližili, navodi Kalapiš.

Baš kao i linija života, koja pokazuje otkucaje srca, tako su se i Bugari katolici selili po regionu - gore, dole - dok se nisu smestili na, čini se, najlepše parče zemlje na jugu Banata. Tu sada uzgajaju voće i žitarice, a poneko drži i stoku, dok oko 20 odsto meštana radi u pančevačkoj industrijskoj zoni.

Uz pomoć Pokrajinske vlade gradimo prvi vrtić u selu i planiramo da ga na proleće otvorimo, kaže predsednik Mesne zajednice Joška Duduj, dodajući da od 2012. godine imaju i ambulantu koja svakodnevno radi, dok vikendom imaju dežurnu sestru.

Kako najavljuje, sledeće godine će da urede i plažu koja je postojala osamdesetih godina, ali treba da izmulje Dunav.

Ostalo nam još nekoliko ulica da asfaltiramo, ali čekamo da završimo kanalizaciju, kaže Duduj.

Od ostalih značajnih radova treba spomenuti izgradnju pravoslavne crkve, kao i kapele na groblju, ali i uspešno probijanje fudbalske omladinske i seniorske selekcije koje od 2011. godine opet imaju priliku da treniraju taj sport u Fudbalskom klubu „Strela”.

Lea Radlovački

(Projekat „Tolerancija i raznolikost udružene u zajednički život Vojvodine” realizuje „Dnevnik” uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i verske zajednice.)