DNEVNIK U SELU GORNJI BREG Mirno mesto na uzvišenju usred ravnice (FOTO)
Jesenji dan, a kao zimski; u selu od 1.300 duša, ulice su prazne; usred ravnice, al’ na uzvišenju – to je slika Gornjeg Brega nadomak Sente.
Da je reč o poljoprivrednom kraju jasno je kao (vedar) dan, budući da je selo sa svih strana okruženo oranicama, kojih ima i unutar „blokova“ u samom mestu, osim ako dugačke bašte nisu uzurpirane pažljivo nanizanim plastenicima.
Šetajući se po selu uzanih uzbdo-nizbrdo i cik-cak ulica, dan u kom se smenjuju kiša i sitan oštar sneg deluje još tmurniji – ogoljen, tih i prazan. Nigde žive duše, čak ni pasa lutalica, samo načičkane kuće do samog trotoara, od kojih mnoge odaju utisak da u njima žive samo stariji meštani koji čekaju da im se deca za praznike vrate iz belog sveta. Što nam i potvrđuje sekretar Mesne zajednice Gornji Breg Atila Nađ Nemedi, u čijoj smo se kancelariji zgrejali tokom naših nedavnih putešestvija.
– Tako je, roditelji žive ovde, a deca su im u inostranstvu. Mogu da kažem da nam je selo poprilično mirno, a na dobroj poziciji, jer su nam blizu Senta, Kanjiža i Bačka Topola – veli nam Nađ Nemedi, napominjući da u njihovom ataru imaju i mnogo lepih salaša kojima se naročito ponose.
Ma koliko selo delovalo prazno, u izdvojenom odeljenju „Čokonai Vitez Mihalj“ (koje pripada osmoletki „Petefi Šandor“ u Senti), od prvog do osmog razreda ima čak oko stotinak dece, kako nam je rekao sekretar Mesne zajednice. A tom podatku doprinosi i onaj koji govori da ima dosta mladih bračnih parova koji su preko fondacije „Prosperitate“ kupili kuću, odlučivši da život započnu u manjoj i bezednijoj sredini.
– Nemamo više toliko praznih kuća, a sad i kad neko želi da se doseli ovde, treba mu bar 15.000 evra za kupovinu nekretnine – kaže naš sagovornik, što nas ostavlja u čudu, budući da na terenu nismo stekli baš takav utisak.
Nemamo više toliko praznih kuća, a sad i kad neko želi da se doseli ovde, treba mu bar 15.000 evra za kupovinu nekretnine, kaže nam Nađ Nemedi
U svakom slučaju, meštani Gornjeg Brega, koji su većinski mađarske nacionalnosti, uglavnom se bave poljoprivredom, uzgajajući ratarske i povrtarske kulture, dok je nekad i vinogradarstvo bilo na snazi, dok oni koji zaposlenje traže u privredi imaju mogućnost da ga pronađu u većim obližnjim centrima.
– U selu imamo samo dve prodavnice, zemljoradničku zadrugu, školu, vrtić, biblioteku, poštu, ambulantu i mesnu zajednicu. Nemamo nijednu kafanu i to je problem, pa meštani kupuju piće u radnjama i piju ga ispred ili na pijačnim tezgama. Inače se okupljamo jedni kod drugih i družimo se – priča nam domaćin, dodajući da bi im u selu najbolje došla neka firma koja bi ponudila radna mesta.
Prema njegovim rečima, u Gonjem Bregu od 2006. godine nije bilo većih ulaganja, odnosno otkad im je deset od 12 ulica asfaltirano. Za sada im je u planu da održavaju ono što imaju, kao i da reše pitanje loše javne rasvete, koju bi trebalo sledeće godine da poprave.
Prvi pouzdani podaci o nastanku Gornjeg Brega datiraju iz 1783. godine, kada se na jednoj vojničkoj geografskoj karti nalazi ucrtano mesto Vinograd na brdu. Međutim, još 1751. godine, prestankom turskih najezda, deo senćanskih Srba doseljava se na uzbrdicu, da bi se narednih decenija, u dva navrata, doseljavali i Mađari.
Na samom početku 19. veka crkveni podaci ukazuju na to da je selo imalo i kapelu koja je podignuta u čast svetog Orbana, dok sredinom istog stoleća, pri izradi katastarske geografske mape, selo dobija današnju strukturu naselja, kada se formiraju prve kuće i nastaje novo ime – Gornji Breg.
– U planu je da dobijemo gas, ali još uvek nema novosti po tom pitanju. Vodovodn sistem imamo, a vodu crpimo iz nekoliko naših bunara – pojašnjava Naš Nemedi.
Slobodno vreme meštani Gornjeg Brega mogu da upotpune igrađem šaha ili organizovanjem u okviru Bibliotekačkog kluba, Kluba prijatelja narodnih pesama ili Volonterskog centra koji je ovih dana posebno aktivan, organizujući praznične radionice za najmlađe.
Tekst i foto: Lea Radlovački