BICIKLOM KROZ VOJVODINU: Biserno ostrvo; Bahus čeka obnovu stare slave

Polovinom 18. veka austrijske vlasti preduzele su obimne melioracione radove, utvrđivanje obala i rešavanje toka Tise. Tako je najveća okuka reke, prosecanjem novog korita u dužini od osam kilometara kod Novog Bečeja dovedena tik do varoških kuća. Tisa je tako izmeštena iz starog korita dugog 23 kilometra. Nastala je tada mrtvaja, kasnije veoma plodna zemlja, koju će narod baš zbog toga nazvati Biserno ostrvo. Ovo područje je u početku bilo i bogato lovište u koje su dolazili lovci iz raznih krajeva Habsburške monarhije.

Prvi objekti na koje nailazimo ne izgledaju baš idilično, na njima se vide tragovi nekada raskošne fasadne plastike ali su oni potpuno ruinirani i zapušteni. Tu je i tabla sa dvojezičnim (srpskim i mađarskim) natpisom “Park prirode Stara Tisa kod Bisernog ostrva” a pored nje mapa na kojoj su naznačeni primerci biljnog i životinjskog sveta koje je moguće sresti na ovom području.

Park prirode Stara Tisa zahvata površinu od 391 hektara od čega je 6% u režimu zaštite drugog, dok ostalo pripada trećem stepenu zaštite. 

Najznačajnija vrednost Parka prirode je beli lokvanj koji se nalazi na listi prirodnih retkosti Srbije. Najzastupljenija je grupa vodenih biljaka koje su po nekim autorima reliktnog obeležja u ovom delu Evrope, kao što je krocanj, vodeno sočivo, vodeni griz i žabljak. Za očuvanje biodiverziteta područja značajni su zuka i žabljak koji se kao ugrožene vrste nalaze na preliminarnoj Crvenoj listi flore Srbije.

Na raskrsnici posle mosta skrenete u levo i za par minuta stižete u kompleks Dvorca Gedeona Rohoncija. Sagrađen je sredinom 19. veka u prirodnom okruženju rukavca Mrtve Tise koji je bio idealan za uzgoj vinove loze.

Grof Gedeon Gida Rohonci je rođen 15. januara 1852. u Budimpešti kao jedno od troje dece pukovnika Lipota Rohoncija i Klare Šišanji. Klara je prezime nasledila od svog dede Pavla Hadžimihajla Šišanjija, čoveka koji je najzaslužniji što je bajka o Bisernom ostrvu zaživela. Pavle Hadžimihajlo je bio bogati grčko-cincarski trgovac koji je, doselivši se se iz Makedonije 1782. kupio spahiluk Turski Bečej (danas Novi Bečej). Kvalitetnu, dobro obradivu zemlju, šume, ritove, oranice i lovna područja ukupne površine oko 6.000 hektara, platio je tadašnjih 120.828,44 forinti. Poveljom kralja Franje Drugog, izdatom 1799. članovi porodice Pavla Hadžimihajla dobili su naslednu titulu i pravo da svom prezimenu dodaju i ono plemićko - Šišanji.

Tokom godina, Gedeon je slavu stekao uzgajajući posebnu vrstu dinje koja je u celoj Evropi uspevala samo na njegovom imanju. Na taj deo plantaže površine oko 25 hektara stizali su zraci sunca koji su se prelamali sa površine Tise, a žute dinje poprimale su oblik bisera, čineći nestvarnu sliku. Gida je dinju nazvao Tiski biser, a čitavo njegovo imanje u narodu je postalo poznato kao Biserno ostrvo.

Najveća zaostavština grofa Rohoncija je čuveno grožđe muskat-krokan – biser Bisernog ostrva. Ova sorta grožđa još uvek uspeva ovde, a poreklom je čak iz Alžira. 

 Po predanju grof Gedeon Rohinci je bio poznat kao ljubitelj žena, pića, konja i kocke. Priča o vinu sa Bisernog ostrva prema toj legendi kreće od jedne partije pokera koju je grof Rohonci igrao sa grofom Arpadom Miklošem. U žaru igre Rohonci se kladio da će imati kvalitetniju sortu i bolje vino u svom vinogradu. Protivniku je rekao da će mu dati dva svoja najbolja vranca ukoliko ne održi obećanje. To je bilo vreme u kome je reč imala težinu, pa se Rohonci uputio u severnu Afriku i doneo iz nje muskat-krokan, sortu belog, slatkog i izuzetno mirišljavog grožđa. Plodna aluvijalna zemlja starog korita reke Tise, sa dugim sunčanim predelima se potom pokazala kao idealno mesto za alžirsku lozu i već narednih godina u buradima grofa Rohoncija se nalazimo nesvakidašnje prvoklasno vino. Grofu su tako ostali vranci, a nastali su vino i grožđe koje uspevaju jedino na mestu gde ga je ovaj veleposednik prvi put posadio. Legenda još kaže da se vino muskat-krokan našlo na Habsburškom dvoru i na njemu pilo gotovo 6 decenija, a zna se  takođe i da su ovo vino takođe rado pili Tito, De Gol, Staljin i mnogi drugi. 

Na starim fotografijama Dvorca Rohonci vidimo kako se na sredini krova nekada nalazila impresivna oktagonalna kula osmatračnica koja je sa kasnijim rekonstrukcijama u 20. veku na žalost sklonjena. Danas oronula fasada je ukrašena medaljonima sa likovima Bahusa, boga vina kao i različitih životinja. U još lošijem stanju od samog dvorca nalaze se ekonomske zgrade, nekadašnje štale i magacini Rohoncijevih koji su potpuno zapušteni i obrasli u korov…  

Iako geografski u Bačkoj, Biserno ostrvo pripada banatskoj opštini Novi Bečej. Posle Drugog svetskog rata, imanje grofa Geodona Rohoncija pripalo je novobečejskom Poljoprivrednom dobru “Sokolac”, koje je poslednjih decenija doživljavalo sudbinu sličnih gazdinstava u nas. Ovo poljoprivredno dobro u svom sastavu ima i Dvorac Sokolac kod Novog Bečeja. Kad sam bio tamo u decembru 2021. bio je u podnednako lošem stanju kao i ovaj na Bisernom ostrvu. Firma je u stečaju a sudbina i tog dvorca je neizvesna. Zapamtio sam da pored Predićevog portreta Lenke Dunđerski u jednoj soba ovaj dvorac u podrumu ima i originalnu više od jednog veka staru drvenu kuglanu.

Mihalj, čovek koga smo na Bisernom ostevu zatekli da čuva Dvorac Rohonci rekao nam je da je imanje u procesu restitucije prvostepeno vraćeno nasledniku Rohoncija – Kristijanu Šauški. Kristijan danas živi u SAD, u Mađarskoj poseduje nekoliko značajnih vinarija. Ako bi imanje zaista bilo vraćeno njemu, postoje ozbiljne šanse da Biserno ostrvo vrati staru slavu ukoliko vlasnik koji je u radnim sedamdesetim godinama bude imao volje da prolazi kroz lavirinte naše birokratije i tranzicionih peripetija.

Robert Čoban