"SVE ŠTO OKO VIDI, MOGU DA ISPLETEM" Damir Markov, jedan od poslednjih užara u Vojvodini, otkriva tajne zanata iz dedinog vremena
ZRENJANIN: U celoj Vojvodini preostalo je još samo nekoliko užara. Među malobrojnim čuvarima ovog starog zanata je i Zrenjaninac Damir Markov, koji se užarstvom bavi više od dve decenije.
Zvanično toliko, a zapravo i mnogo duže, jer je ovaj plemeniti zanat pekao od najranijeg detinjstva u radionici dede i babe u Melencima.
- Voleo sam da budem sa dedom u radionici, pa mi je pletenje užadi obeležilo detinjstvo. Krao sam zanat, a da nisam ni znao da ga učim, kao što nisam znao ni da će mi užarstvo biti posao kojim ću se baviti celog života - priča Damir Markov.
Dodaje da je već deda, na samom kraju svoje profesionalne karijere, sa prirodnih materijala prešao na sintetičke, tako da i Damir gotovo kompletnu proizvodnju zasniva na veštačkim materijalima.
- Nekad su se užad pravila od kudelje, jute i sisala. Danas su to veštački materijali, ali u poslednje vreme toliko usavršeni da je teško primetiti da uže nije od kudelje. Prirodni materijali su teži za obradu i znatno poskupljuju konačni proizvod. Verujte da to danas nema ko da plati - ističe naš sagovornik.
Iako je stoke sve manje, Damir i danas najviše plete užad za stoku. U poslednje vreme traže mu mušterije i mreže za penjanje. Damir može da isplete šta god oko vidi, pa je iz njegove radionice izašlo ko zna koliko ljuljaški i stolica, a u poslednje vreme i mreža za vino.
- Iako pomažu društvene mreže, i dalje se moji proizvodi najviše prodaju na vašarima i pijacama. Najčešće sam na vašarima u Vojvodini, jer mi je to blizu. Moje uže košta 200 dinara i na pedeset kilometara od kuće i na 200 kilometara, samo se troškovi povećavaju ako se zaputim dalje – objašnjava Markov i otkriva da je najbolji za trgovinu vašar u Rumi, pa slede Temerin, Senta, Žabalj...
Užara je sve manje iz mnogo razloga. Pitanje je da li će se porodični posao koji Damir radi kao treća generacija i nastaviti.
- Imam dvojicu sinova, jedan je student, a drugi srednjoškolac, i obojica su pored mene naučila osnove znata i pomažu mi u radionici kad je potrebno. Kćerka je još mala, pa je još rano da kažem hoće li je interesovati ovo što radim. A da li će neko i nastaviti ovaj porodični posao, ne znam. Nije lako, ali je lepo i korisno. Naučiću ih svemu što znam, a dalje će sami odlučiti – ističe užar Damir Markov.
Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
