HOROR PORUKE STIŽU NA EVROPSKE TELEFONE "SPREMITE HRANU ZA 72 SATA, BEŽITE U SKLONIŠTE" Vlasti spominju najviši stepen uzbune, čak i NUKLEARNI UDAR!
Vodiči za preživljavanje, gomilanje zaliha i vežbe masovne evakuacije – Evropa ubrzano razvija strategije kako bi pripremila svoje građane za rastuću opasnost od sukoba. Brojne evropske zemlje objavile su ozbiljne smernice poslednjih meseci, zamišljajući svakodnevne prostore kao što su garaže i podzemne stanice kao buduće bunkere, istovremeno naglašavajući psihološku otpornost stanovništva.
Osnovna poruka koju zemlje šalju je potreba za promenom mentaliteta – za prelazak na "ratni način razmišljanja". Kao što je generalni sekretar NATO Mark Rute rekao na bezbednosnom skupu u Briselu u decembru: "Vreme je da se prebacimo na ratni način razmišljanja."
Sukob Rusija-SAD zagreva atmosferu
Poruka dolazi u vreme rastuće zabrinutosti među evropskim liderima zbog mogućnosti da će ruski predsednik Vladimir Putin, ohrabren vojnom situacijom u Ukrajini, odlučiti da se preseli dalje na zapad. Istovremeno, tradicionalni saveznik Evrope – Sjedinjene Države – zauzimaju sve udaljeniji stav o evropskoj bezbednosti, što izaziva sumnju da li će Sjedinjene Države zaista intervenisati u slučaju napada na članicu NATO.
Pitanje koje ostaje je – koliko su ove mere zaista efikasne i da li će građani uopšte ozbiljno shvatiti uputstva?
"Uđite, zatvorite prozore i vrata"
Evropska komisija pozvala je sve građane da se opskrbe hranom i osnovnim potrepštinama u svojim domaćinstvima dovoljnim za najmanje 72 sata u slučaju krize. U smernicama objavljenim u martu, naglasak je stavljen na stvaranje kulture "otpornosti" i "spremnosti".
Neke zemlje su takođe uvele sopstvene protokole za vanredne situacije, uključujući oružane sukobe. U junu prošle godine, Nemačka je ažurirala Opštu okvirnu direktivu o odbrani, koja predviđa gotovo potpunu promenu u svakodnevnom životu građana u slučaju rata.
U Švedskoj, priručnik "Ako dođe do krize ili rata" distribuiran je milionima domaćinstava, koji daje uputstva o tome kako postupiti u slučaju vanrednog stanja. U brošuri se navodi da će u slučaju rata biti aktiviran spoljni sistem upozorenja koji pokriva veći deo teritorije zemlje. Savetuje se: "Uđite u kuću, zatvorite sve prozore i vrata, isključite ventilaciju ako je moguće".
Šveđanima se takođe daje posebna instrukcija u slučaju nuklearnog napada: da potraže sklonište kao u vazdušnom napadu, ističući da skloništa civilne zaštite nude najbolju zaštitu. Takođe se navodi: "Nivo zračenja značajno opada nakon nekoliko dana."
U Finskog spremni, Italija ima važnija posla
Za Finsku, zemlju sa najdužom kopnenom granicom sa Rusijom (1.340 km), odbrana državnog suvereniteta duboko je ukorenjena u kolektivnoj svesti. Od 1950-ih, izgradnja skloništa pod stambenim zgradama i kancelarijama je zakonski obavezna u zemlji.
Finska se, nakon decenije vojne neutralnosti, pridružila NATO-u 2023. godine, ali je već nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine ubrzala sopstvene pripreme za moguće sukobe.
Prema vladinim podacima, zemlja ima 50.500 skloništa – dovoljno za 4,8 miliona ljudi u zemlji od oko 5,6 miliona ljudi. U novembru, Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo je nove smernice koje pokrivaju pripreme za duge nestanke struje, prekide vode i komunikacija, ekstremne vremenske uslove i potencijalni vojni sukob.
Sa druge strane, zemlje poput Portugala, Italije ili Velike Britanije različito doživljavaju opasnosti. Italija je više fokusirana na nestabilnost u susednim zemljama na jugu, dok Britanci, čiji je arhipelag poslednji put napadnut 1066. godine, osećaju pretnju od Rusije mnogo slabije.