ХОРОР ПОРУКЕ СТИЖУ НА ЕВРОПСКЕ ТЕЛЕФОНЕ "СПРЕМИТЕ ХРАНУ ЗА 72 САТА, БЕЖИТЕ У СКЛОНИШТЕ" Власти спомињу највиши степен узбуне, чак и НУКЛЕАРНИ УДАР!
Водичи за преживљавање, гомилање залиха и вежбе масовне евакуације – Европа убрзано развија стратегије како би припремила своје грађане за растућу опасност од сукоба. Бројне европске земље објавиле су озбиљне смернице последњих месеци, замишљајући свакодневне просторе као што су гараже и подземне станице као будуће бункере, истовремено наглашавајући психолошку отпорност становништва.
Основна порука коју земље шаљу је потреба за променом менталитета – за прелазак на "ратни начин размишљања". Као што је генерални секретар НАТО Марк Руте рекао на безбедносном скупу у Бриселу у децембру: "Време је да се пребацимо на ратни начин размишљања."
Сукоб Русија-САД загрева атмосферу
Порука долази у време растуће забринутости међу европским лидерима због могућности да ће руски председник Владимир Путин, охрабрен војном ситуацијом у Украјини, одлучити да се пресели даље на запад. Истовремено, традиционални савезник Европе – Сједињене Државе – заузимају све удаљенији став о европској безбедности, што изазива сумњу да ли ће Сједињене Државе заиста интервенисати у случају напада на чланицу НАТО.
Питање које остаје је – колико су ове мере заиста ефикасне и да ли ће грађани уопште озбиљно схватити упутства?
"Уђите, затворите прозоре и врата"
Европска комисија позвала је све грађане да се опскрбе храном и основним потрепштинама у својим домаћинствима довољним за најмање 72 сата у случају кризе. У смерницама објављеним у марту, нагласак је стављен на стварање културе "отпорности" и "спремности".
Неке земље су такође увеле сопствене протоколе за ванредне ситуације, укључујући оружане сукобе. У јуну прошле године, Немачка је ажурирала Општу оквирну директиву о одбрани, која предвиђа готово потпуну промену у свакодневном животу грађана у случају рата.
У Шведској, приручник "Ако дође до кризе или рата" дистрибуиран је милионима домаћинстава, који даје упутства о томе како поступити у случају ванредног стања. У брошури се наводи да ће у случају рата бити активиран спољни систем упозорења који покрива већи део територије земље. Саветује се: "Уђите у кућу, затворите све прозоре и врата, искључите вентилацију ако је могуће".
Швеђанима се такође даје посебна инструкција у случају нуклеарног напада: да потраже склониште као у ваздушном нападу, истичући да склоништа цивилне заштите нуде најбољу заштиту. Такође се наводи: "Ниво зрачења значајно опада након неколико дана."
У Финског спремни, Италија има важнија посла
За Финску, земљу са најдужом копненом границом са Русијом (1.340 км), одбрана државног суверенитета дубоко је укорењена у колективној свести. Од 1950-их, изградња склоништа под стамбеним зградама и канцеларијама је законски обавезна у земљи.
Финска се, након деценије војне неутралности, придружила НАТО-у 2023. године, али је већ након руске инвазије на Украјину 2022. године убрзала сопствене припреме за могуће сукобе.
Према владиним подацима, земља има 50.500 склоништа – довољно за 4,8 милиона људи у земљи од око 5,6 милиона људи. У новембру, Министарство унутрашњих послова издало је нове смернице које покривају припреме за дуге нестанке струје, прекиде воде и комуникација, екстремне временске услове и потенцијални војни сукоб.
Са друге стране, земље попут Португала, Италије или Велике Британије различито доживљавају опасности. Италија је више фокусирана на нестабилност у суседним земљама на југу, док Британци, чији је архипелаг последњи пут нападнут 1066. године, осећају претњу од Русије много слабије.