Vučevićevo i Đurićevo razrešenje traže političari koji su kriminalizovali politiku i pretvorili je u bezakonje
Opozicione vedete, čuvene po oštroumnosti, odvažnosti, neverovatnoj plemenitosti, i posvećenosti dobrobiti građana, zahtevaju da Skupština Srbije izglasa nepoverenje vladi Miloša Vučevića, a da novosadska gradska skupština razreši gradonačelnika Milana Đurića.
Piše: Milorad Bojović
Možda bi to i bila vest da Vučevićevo i Đurićevo razrešenje ne zahtevaju ljudi koji se, dokazano, bore za privatni interes, i lični prosperitet. Da građani s indignacijom ne ignorišu njihove proteste, blokade i performanse. Da među njima nije Borislav Novaković, kom je suđeno za nestanak celog bulevara i 4,5 miliona evra iz budžeta grada, i koji je zatvorsku kaznu izbegao uz pomoć pravnih vratolomija, a ne zbog nedostatka krivice.
Možda bi to bila vest da među njima nisu i političari koji su 16 godina podržavali korupcionu hobotnicu koja je iz pokrajinskog budžeta ispumpala više od 67 milijardi dinara. Da među njima nisu ljudi koji su zatvorili sve novosadske i srpske fabrike. Koji su na ulici, bez egzistencije, ostavili više od 800.000 ljudi! Da o zakonu ne pričaju ljudi koji su u politiku uveli bezakonje.
Dok je privreda nestajala, kriminal je cvetao. Imali su pet mafijaških klanova. Svakog dana kidnapovane ljude. Ubistva na svakom koraku, naočigled prolaznika. Prema navodima iz knjiga stranih ambasadora, bivših policijskih inspektora i službenika BIA-a, na žurke "zemunskog klana" išli su češće nego u pozorište. U vreme kad Nenad Opačić pomaže Zamunskom klanu u švercu droge, ubistvima, otmicama i iznudama, i pripremi i izvršenju atentata na Zorana Đinđića, išli su kod njega na slavlja i zabave. Đura Mutavi je 2003. svedočio da su sudije, tužioci, i načelnici policije imenovani po nalogu mafije, a da je svaki gram droge zaplenjen u dogovoru s mafijaškim bosovima.
Pregledao sam novinsku arhivu iz 2001. godine. Niko nije tražio ostavku gradske vlasti kada je Dušan Marijanac u Futogu masakrirao sopstvenu porodicu, a intervencija policije kasnila više od šest sati. Šta je uradilo njihovo pravosuđe? Odbacilo je krivičnu prijavu protiv MUP-a! Niko nije podneo ostavku. Niko nije izjavio saučešće. Niko nije bio na sahrani. Kao što niko nije bio na sahrani vojnika ubijenih na Točideru.
Niti vojnika poginulih na Pasuljanskim livadama. Šta je uradilo njihovo pravosuđe kad su podnete krivične prijave protiv policijskih i gradskih inspektora zbog slučaja Kontrast 2012. godine, kad je zbog loše protivpožarne kontrole stradalo šest mladih ljudi? Odbacilo ih je kao neosnovane. Ko je završio u zatvoru? Ko je podneo ostavku? Niko!
Zato su reformisali pravosuđe. Da bi izbegli sopstveni progon, i da bi, kad god im to odgovara, mogli da tvrde kako pravosuđe ometa pravdu. Ako nije tako, kako Bojan Pajtić može da ima zapisnik o glasanju sudskog veća iako je to strogo zabranjeno zakonom? Ako nije tako zašto tvrde da istražno saslušavanje više od 70 osoba ne vodi utvrđivanju krivice za tragediju na Železničkoj stanici?
Navedeni primeri otklanjaju sve sumnje i nude nedvosmislene dokaze za to jesu li nastojanja opozicije posvećena sreći i blagostanju građana, ili njihovoj ličnoj promociji? Je li u pitanju zloupotreba tragedije i pokušaj ostvarivanja sebične političke koristi? Njihova prošlost je nesumnjivi svedok njihovih namera. Oni ne traže krivce za tragediju, oni preko nesreće pokušavaju da ostvare ono što ne mogu na izborima.
Autor je novinar i publicista