KOMESAR ZA PROŠIRENJE EU: Srbija pokazala jasne znake orijentacije ka EU

On je istakao i da je pitanje usklađivanja Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sa sankcijama, važno, ali da "ne može da bude jedini ili glavni faktor za određivanje naših odnosa ili definisanje napretka na putu ka pristupanju EU".
    "Opipljiva ekonomska, humanitarna i vojna podrška Ukrajini, na primer, budžetska podrška od 50 miliona evra, energetska oprema u vrednosti od 8,5 miliona evra, prodaja municije i strateške odluke poput memoranduma o razumevanju o ključnim sirovinama i lancu vrednosti električnih vozila su jasni znaci orijentacije Srbije ka EU", naglasio je Varhelji.
    On je podsetio da je procena Komisije u poslednja tri godišnja izveštaja bila da je Srbija ispunila početna merila za otvaranje Klastera 3 i naglasio da to ostaje na snazi.
    "Podržavamo ambiciju Srbije za otvaranje novih klastera, jer sa svakim otvaranjem klastera, u mogućnosti smo da podstaknemo nove reforme na terenu", poručio je Varhelji.
    On je dodao da Srbija treba da ubrza rad na sprovođenju reformi u vezi sa pristupanjem, posebno fokusirajući se na privremena merila u vezi sa poglavljima o vladavini prava.
    Varhelji je ponovio da će napredak Srbije u vladavini prava i normalizacija odnosa sa Prištinom nastaviti da određuju ukupan tempo pristupnih pregovora sa EU.
    "Srbija se obavezala da će u potpunosti sprovesti sve svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implemetnacionog aneksa  postignutih 2023. godine, a sada se očekuje da počne da ispunjava svoje obaveze", rekao je Varhelji.
    On je tokom predstavljanja Paketa proširenja, koji uključuje izveštaja Komisije za deset kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, naglasio da je pristupanje EU i dalje proces koji se zasniva na zaslugama.
    "Nije tajna da je proširenje EU na vrhu dnevnog reda naše Unije i to je više nego ikada ulaganje u mir, bezbednost i prosperitet na našem kontinentu", rekao je Varhelji i dodao da pitanje sada nije da li će doći do proširenja EU nego kada i na koliko zemlja tokom narednog mandata.
    Nakon njegovog obraćanja pitanja su mu postavljali koordinatori Odbora za spoljne poslove, a potom i izvestioci EP za kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU, koji su obuhvaćeni Paketom proširenja.
    Kako je saopšteno ranije iz Evropskog parlamenta, nakon procene Komisije o reformama u vezi sa EU u zemljama koje su u procesu proširenja, izvestioci Odbora EP za spoljne poslove pripremiće nacrte rezolucija, u kojima će izneti   zaključke i preporuke Evropskog parlamenta za svakog kandidata za članstvo u EU.
    Evropska komisija je 30. oktobra usvojila svoj godišnji Paket proširenja, koji pruža detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigli Srbija,  Albanija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Gruzija, Moldavija, Ukrajina i Turska na svom putu ka pristupanju EU.
    U izveštaju za Srbiju, Komisija je navela da je Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, tehnički spreman za otvaranje i istakla da će ukupni tempo pregovora nastaviti da zavisi od reformi vladavine prava i normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
    (Kraj) tđ/dž