КОМЕСАР ЗА ПРОШИРЕЊЕ ЕУ: Србија показала јасне знаке оријентације ка ЕУ

Он је истакао и да је питање усклађивања Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући са санкцијама, важно, али да "не може да буде једини или главни фактор за одређивање наших односа или дефинисање напретка на путу ка приступању ЕУ".
    "Опипљива економска, хуманитарна и војна подршка Украјини, на пример, буџетска подршка од 50 милиона евра, енергетска опрема у вредности од 8,5 милиона евра, продаја муниције и стратешке одлуке попут меморандума о разумевању о кључним сировинама и ланцу вредности електричних возила су јасни знаци оријентације Србије ка ЕУ", нагласио је Вархељи.
    Он је подсетио да је процена Комисије у последња три годишња извештаја била да је Србија испунила почетна мерила за отварање Кластера 3 и нагласио да то остаје на снази.
    "Подржавамо амбицију Србије за отварање нових кластера, јер са сваким отварањем кластера, у могућности смо да подстакнемо нове реформе на терену", поручио је Вархељи.
    Он је додао да Србија треба да убрза рад на спровођењу реформи у вези са приступањем, посебно фокусирајући се на привремена мерила у вези са поглављима о владавини права.
    Вархељи је поновио да ће напредак Србије у владавини права и нормализација односа са Приштином наставити да одређују укупан темпо приступних преговора са ЕУ.
    "Србија се обавезала да ће у потпуности спровести све своје обавезе које произилазе из Споразума о путу ка нормализацији односа и његовог имплеметнационог анекса  постигнутих 2023. године, а сада се очекује да почне да испуњава своје обавезе", рекао је Вархељи.
    Он је током представљања Пакета проширења, који укључује извештаја Комисије за десет кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ, нагласио да је приступање ЕУ и даље процес који се заснива на заслугама.
    "Није тајна да је проширење ЕУ на врху дневног реда наше Уније и то је више него икада улагање у мир, безбедност и просперитет на нашем континенту", рекао је Вархељи и додао да питање сада није да ли ће доћи до проширења ЕУ него када и на колико земља током наредног мандата.
    Након његовог обраћања питања су му постављали координатори Одбора за спољне послове, а потом и известиоци ЕП за кандидате и потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ, који су обухваћени Пакетом проширења.
    Како је саопштено раније из Европског парламента, након процене Комисије о реформама у вези са ЕУ у земљама које су у процесу проширења, известиоци Одбора ЕП за спољне послове припремиће нацрте резолуција, у којима ће изнети   закључке и препоруке Европског парламента за сваког кандидата за чланство у ЕУ.
    Европска комисија је 30. октобра усвојила свој годишњи Пакет проширења, који пружа детаљну процену стања и напретка који су постигли Србија,  Албанија, Босна и Херцеговина, тзв. Косово, Црна Гора, Северна Македонија, Грузија, Молдавија, Украјина и Турска на свом путу ка приступању ЕУ.
    У извештају за Србију, Комисија је навела да је Кластер 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст, технички спреман за отварање и истакла да ће укупни темпо преговора наставити да зависи од реформи владавине права и нормализације односа Београда и Приштине.
    (Крај) тђ/џ