VELIKI PONEDELJAK I SVETA MARIJA EGIPĆANKA Pogledamo u svoje korene, da li rađamo dobrotu ili samo lišće prazne forme

Sveta Marija Egipćanka rođena je oko 344. godine u Egiptu. Već kao devojčica pobegla je u Aleksandriju i godinama živela u grehu, telesnoj požudi i bez stida. Sama je govorila da ju je gonila „neutaživa želja i neukrotiva strast“.

Ali njen put do spasenja počeo je – baš tamo gde to niko ne bi očekivao. 

Pohotna, nošena svojom voljom, otišla je brodom za Jerusalim – ne zbog vere, već u potrazi za novim požudama. Telo joj je bilo valuta. Ali kada je pokušala da uđe u crkvu na praznik Vozdviženja Časnog krsta – nevidljiva sila ju je svaki put vraćala. Nije mogla da pređe prag Hrama.

Pokajanje pred Bogorodicom i novi život u pustinji 

U tom trenutku, prvi put u svom životu, iskreno se pokajala. Suze su tekle, a u očaju se obratila Presvetoj Bogorodici.

Bogorodica ju je uslišila. Ušla je u Hram, poklonila se Časnom krstu, a potom začula glas:

„Ako pređeš Jordan, naći ćeš mir.“ 

I tako je i bilo. Prešla je reku, napustila svet, i otišla u pustinju. Tamo je provela 47 godina u molitvi, tišini, postu i neprestanoj borbi sa svojim demonima.

Bez odeće, bez hrane osim divljeg rastinja, ali u potpunom predanju Bogu.

Susret sa monahom Zosimom i čudesna pričest 

Pred kraj svog života, susrela je monaha Zosimu. Ispovedila mu je svoju dušu, zamolila za pričest i – naredne godine hodala po vodi kako bi mu prišla.

Umrla je ubrzo nakon tog poslednjeg pričešća, a njen život završio se tihim, svetim čudom – njeno telo je sačuvano, i pokopana je uz pomoć lava, kao što i dolikuje svetiteljki koja je smirila zver u sebi. 

Veliki ponedeljak – početak Hristove muke i našeg razumevanja 

Na današnji dan, sećamo se kako je Gospod Isus Hristos ušao u Jerusalim, gladan smokve koju nije bilo, i kako je oživeo pouku o plodovima duše i života.

Veliki ponedeljak nas poziva da pogledamo u svoje korene, da li rađamo dobrotu ili samo lišće prazne forme.

Upravo zato je sećanje na Mariju Egipćanku toliko snažno i simbolično – ona je od najdubljeg blata stigla do svetlosti neba. Ako je ona mogla – možemo i mi. Ako se pokajala i doživela milost – možemo i mi. 

Neka nam dan Prepodobne Marije Egipćanke donese tišinu u duši, snagu za borbu i veru u oproštaj 

U danima koji vode ka Vaskrsu, setimo se ove svetiteljke. Ne zato da se stidimo svojih slabosti, već da u njima prepoznamo šansu za isceljenje. 

Kao što su suze Marije otvorile vrata Hrama, možda i naše molitve otvore nešto što smo dugo držali zatvoreno. 

Mir Božiji, i neka nas molitve Svete Marije Egipćanke prate kroz Veliku nedelju.

(k1info.rs)