ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК И СВЕТА МАРИЈА ЕГИПЋАНКА Погледамо у своје корене, да ли рађамо доброту или само лишће празне форме
Понедељак који отвара Страсну седмицу, ове године пада на 14. април, и носи посебан духовни значај – не само зато што започињемо најтиши и најважнији део Великог поста, већ и зато што тога дана славимо и Преподобну Марију Египћанку, једну од најснажнијих светитељки црквене историје, оличење покајања и духовног васкрсења.
Света Марија Египћанка рођена је око 344. године у Египту. Већ као девојчица побегла је у Александрију и годинама живела у греху, телесној пожуди и без стида. Сама је говорила да ју је гонила „неутажива жеља и неукротива страст“.
Али њен пут до спасења почео је – баш тамо где то нико не би очекивао.
Похотна, ношена својом вољом, отишла је бродом за Јерусалим – не због вере, већ у потрази за новим пожудама. Тело јој је било валута. Али када је покушала да уђе у цркву на празник Воздвижења Часног крста – невидљива сила ју је сваки пут враћала. Није могла да пређе праг Храма.
Покајање пред Богородицом и нови живот у пустињи
У том тренутку, први пут у свом животу, искрено се покајала. Сузе су текле, а у очају се обратила Пресветој Богородици.
Богородица ју је услишила. Ушла је у Храм, поклонила се Часном крсту, а потом зачула глас:
„Ако пређеш Јордан, наћи ћеш мир.“
И тако је и било. Прешла је реку, напустила свет, и отишла у пустињу. Тамо је провела 47 година у молитви, тишини, посту и непрестаној борби са својим демонима.
Без одеће, без хране осим дивљег растиња, али у потпуном предању Богу.
Сусрет са монахом Зосимом и чудесна причест
Пред крај свог живота, сусрела је монаха Зосиму. Исповедила му је своју душу, замолила за причест и – наредне године ходала по води како би му пришла.
Умрла је убрзо након тог последњег причешћа, а њен живот завршио се тихим, светим чудом – њено тело је сачувано, и покопана је уз помоћ лава, као што и доликује светитељки која је смирила звер у себи.
Велики понедељак – почетак Христове муке и нашег разумевања
На данашњи дан, сећамо се како је Господ Исус Христос ушао у Јерусалим, гладан смокве коју није било, и како је оживео поуку о плодовима душе и живота.
Велики понедељак нас позива да погледамо у своје корене, да ли рађамо доброту или само лишће празне форме.
Управо зато је сећање на Марију Египћанку толико снажно и симболично – она је од најдубљег блата стигла до светлости неба. Ако је она могла – можемо и ми. Ако се покајала и доживела милост – можемо и ми.
Нека нам дан Преподобне Марије Египћанке донесе тишину у души, снагу за борбу и веру у опроштај
У данима који воде ка Васкрсу, сетимо се ове светитељке. Не зато да се стидимо својих слабости, већ да у њима препознамо шансу за исцељење.
Као што су сузе Марије отвориле врата Храма, можда и наше молитве отворе нешто што смо дуго држали затворено.
Мир Божији, и нека нас молитве Свете Марије Египћанке прате кроз Велику недељу.