СВЕТА МАТРОНА СОЛУНСКА Затварана је, бичевана, везивана у тами, али никада није престала да се моли ДАНАШЊИ ДАН ПОСЕБНО ЈЕ ВАЖАН ЗА ЖЕНЕ
Данашњи дан посвећен је Преподобној мученици Матрони Солунској, хришћанској светитељки тихе снаге и неугасиве вере, која је и данас надахнуће многим верницима, а нарочито женама које носе свој крст у тишини свакодневице.
Матрона је живела као сиромашна девојка у Солуну, а живот јој је био све само не лак. Као слушкиња у кући једног Јеврејина, била је свакодневно изложена увређењима, понижењима и притисцима да се одрекне Христа. Ипак, ова блага и скромна девојка никада није подигла глас, нити узвратила ружну реч. Њена вера говорила је више од било каквих речи.
Упркос свакодневном притиску своје господарице, Матрона је у тајности одлазила у хришћанску цркву, где се молила са искреном љубављу и преданошћу. Када је откривено да се не клања у синагоги, већ у Цркви Христовој, храбро је одговорила:
„Зато што у хришћанској Цркви Бог живи, а од синагоге јеврејске Он одступи.“
Тај одговор био је довољан да јој се досуди мука. Затварана је, бичевана, везивана у тами, али никада није престала да се моли. Чак и када би је затекли одвезану, како клечи у молитви, говорили би – то је сила Божија.
У мрачном кутку куће, мучена глађу, Матрона је скончала свој земаљски живот, али је духовно узрасла у светитељство. Њено беживотно тело зла газдарица бацила је с висине куће, али су га хришћани са љубављу и поштовањем сахранили. Епископ Александар, дирнут чудима и вером свете Матроне, подигао је цркву над њеним гробом.
Праведна казна стигла је и безбожницу – пала је с истог места с којег је бацила Матрону и погинула на лицу места. Суд Божији био је тих, али праведан.
Молитва кроз трпљење
Живот и смрт Свете Матроне подсећају нас да кроткост није слабост, већ снага. Да се молитва чује и у најдубљој тишини, и да трпљење из љубави према Христу има вечну вредност.
Њено страдање није било гласно, али је постало вечни пример. И данас јој се верници обраћају у тишини – када су слаби, несхваћени, понижени, када не знају како даље, али верују. Јер света Матрона зна како изгледа бити снажан у немоћи.
Тропар (глас 4):
„Овчица Твоја Исусе, Матрона, зове силним гласом: Тебе Жениче мој љубим...“.
Нека нас и данашњи празник подсети да се светост не тражи у слави, већ у свакодневном подношењу, тишини, молитви и верности Богу.
Света Матроно, моли Бога за нас.
