Cigarete ozbiljno utiču na mozak
PUŠENJE POVEĆAVA RIZIK OD MOŽDANOG UDARA Evo šta svaka cigareta IMA U SEBI i koji su to FAKTORI koji dovode do oštećenja krvnih sudova
Nova studija potvrđuje da pušenje značajno doprinosi povećanom riziku od moždanog udara, naročito kroz izloženost nikotinu i ugljenmonoksidu.
Smatra se, da rezultati naglašavaju potrebu za prilagođenim strategijama prevencije moždanog udara koje se posebno bave ponašanjem pušača i uzimaju u obzir demografsku osetljivost.
Inače, moždani udar, kategorisan u ishemijski i hemoragijski tip, vodeći je uzrok smrti i invaliditeta širom sveta. Posledica je različitih faktora koji dovode do oštećenja cerebralnih krvnih sudova i kasnijeg oštećenja moždanog tkiva.
Ishemijski moždani udar prvenstveno uključuje stvaranje arteriosklerotičnih plakova, trombozu zbog smanjenog protoka krvi i mikrovaskularnu bolest, dok je hemoragijski moždani udar uglavnom povezan s hipertenzijom, rupturom cerebralne aneurizme ili vaskularnim malformacijama. Na napredovanje moždanog udara utiču ćelijski i molekularni mehanizmi poput upale, oksidativnog stresa, apoptoze i autofagije.
Faktori povezani s pušenjem, kao što su mesečna količina pušenja, izloženost pušenju u domaćinstvu i prisutnost katrana, nikotina i ugljenmonoksida u duvanu, značajno su povezani s rizikom od moždanog udara. Ovi pokazatelji odražavaju učestalost i izloženost okoline pušenju, te potencijalnu štetu udahnutog dima. Naime, katran, nikotin i ugljen-monoksid doprinose oštećenju vaskularnog endotela, povećanoj viskoznosti krvi i smanjenom transportu kiseonika, čime se povećava rizik od moždanog udara.
Moždani udar je naglo nastali neurološki poremećaj uzrokovan poremećajem cirkulacije u mozgu što dovodi do nedovoljnog snabdevanja određenih delova mozga kiseonikom i hranjivim materijama. Zbog nedostatka kiseonika i hranjivih materija dolazi do oštećenja i odumiranja nervnih ćelija u zahvaćenim delovima mozga, što se manifestira oštećenjem funkcija kojima ti delovi mozga upravljaju.
Visoka stopa smrtnosti
Moždani udar povezan je s vrlo visokom stopom smrtnog ishoda. Kod dve trećine bolesnika s prebolelim moždanim udarom ostaje različit stepen neurološkog deficita. Trećina bolesnika trajno je onesposobljena i potpuno je zavisna od tuđe pomoći.
Moždani udar može da bude uzrokovan ugruškom koji začepi arteriju i onemogući protok krvi kroz nju (ishemijski moždani udar) ili puknućem krvnog suda i prodiranjem krvi u okolno tkivo (hemoragijski moždani udar).
Oko 85 odsto moždanih udara su ishemijski koji mogu da budu posledica stvaranja ugruška u oštećenoj arteriji koja mozak snabdeva krvlju (tromboza) ili otkidanjem komadića ugruška koji je nastao na drugom mestu (npr. bolesni srčani zalisci), a krvnom strujom doputuje i zaglavi se u moždanoj arteriji (embolija).
Oko 15 odsto moždanih udara su hemoragijski. Ako se krv iz oštećenog krvnog suda izlije u mozak radi se o intracerebralnom hematomu, a ako se krv izlije u likvorske prostore onda se radi o subarahnoidalnom krvarenju. Najčešći uzrok oštećenja krvnih sudova u mozgu je ateroskleroza koja dovodi do stvaranja naslaga masnoća, veziva, kalcijuma i drugih materija u zidu krvnog suda što uzrokuje sužavanje i slabljenje zida krvnog suda.
Određenom broju moždanih udara prethode „upozoravajući znaci” - prolazni simptomi koji odgovaraju simptomima moždanog udara, ali su znatno kraćeg trajanja i povuku se nakon kraćeg vremena, a nazivaju se tranzitorne ishemijske atake (TIA). Osobe koje su imale TIA-u imaju značajno veći rizik nastanka moždanog udara. Svaka TIA zahteva detaljnu neurološku obradu.
U zapadnim zemljama moždani udar je na trećem mestu kao uzrok smrtnosti, te na prvom mestu kao uzrok invaliditeta.
