Цигарете озбиљно утичу на мозак
ПУШЕЊЕ ПОВЕЋАВА РИЗИК ОД МОЖДАНОГ УДАРА Ево шта свака цигарета ИМА У СЕБИ и који су то ФАКТОРИ који доводе до оштећења крвних судова
Нова студија потврђује да пушење значајно доприноси повећаном ризику од можданог удара, нарочито кроз изложеност никотину и угљенмоноксиду.
Сматра се, да резултати наглашавају потребу за прилагођеним стратегијама превенције можданог удара које се посебно баве понашањем пушача и узимају у обзир демографску осетљивост.
Иначе, мождани удар, категорисан у исхемијски и хеморагијски тип, водећи је узрок смрти и инвалидитета широм света. Последица је различитих фактора који доводе до оштећења церебралних крвних судова и каснијег оштећења можданог ткива.
Исхемијски мождани удар првенствено укључује стварање артериосклеротичних плакова, тромбозу због смањеног протока крви и микроваскуларну болест, док је хеморагијски мождани удар углавном повезан с хипертензијом, руптуром церебралне анеуризме или васкуларним малформацијама. На напредовање можданог удара утичу ћелијски и молекуларни механизми попут упале, оксидативног стреса, апоптозе и аутофагије.
Фактори повезани с пушењем, као што су месечна количина пушења, изложеност пушењу у домаћинству и присутност катрана, никотина и угљенмоноксида у дувану, значајно су повезани с ризиком од можданог удара. Ови показатељи одражавају учесталост и изложеност околине пушењу, те потенцијалну штету удахнутог дима. Наиме, катран, никотин и угљен-моноксид доприносе оштећењу васкуларног ендотела, повећаној вискозности крви и смањеном транспорту кисеоника, чиме се повећава ризик од можданог удара.
Мождани удар је нагло настали неуролошки поремећај узрокован поремећајем циркулације у мозгу што доводи до недовољног снабдевања одређених делова мозга кисеоником и храњивим материјама. Због недостатка кисеоника и храњивих материја долази до оштећења и одумирања нервних ћелија у захваћеним деловима мозга, што се манифестира оштећењем функција којима ти делови мозга управљају.
Висока стопа смртности
Мождани удар повезан је с врло високом стопом смртног исхода. Код две трећине болесника с преболелим можданим ударом остаје различит степен неуролошког дефицита. Трећина болесника трајно је онеспособљена и потпуно је зависна од туђе помоћи.
Мождани удар може да буде узрокован угрушком који зачепи артерију и онемогући проток крви кроз њу (исхемијски мождани удар) или пукнућем крвног суда и продирањем крви у околно ткиво (хеморагијски мождани удар).
Око 85 одсто можданих удара су исхемијски који могу да буду последица стварања угрушка у оштећеној артерији која мозак снабдева крвљу (тромбоза) или откидањем комадића угрушка који је настао на другом месту (нпр. болесни срчани залисци), а крвном струјом допутује и заглави се у можданој артерији (емболија).
Око 15 одсто можданих удара су хеморагијски. Ако се крв из оштећеног крвног суда излије у мозак ради се о интрацеребралном хематому, а ако се крв излије у ликворске просторе онда се ради о субарахноидалном крварењу. Најчешћи узрок оштећења крвних судова у мозгу је атеросклероза која доводи до стварања наслага масноћа, везива, калцијума и других материја у зиду крвног суда што узрокује сужавање и слабљење зида крвног суда.
Одређеном броју можданих удара претходе „упозоравајући знаци” - пролазни симптоми који одговарају симптомима можданог удара, али су знатно краћег трајања и повуку се након краћег времена, а називају се транзиторне исхемијске атаке (ТИА). Особе које су имале ТИА-у имају значајно већи ризик настанка можданог удара. Свака ТИА захтева детаљну неуролошку обраду.
У западним земљама мождани удар је на трећем месту као узрок смртности, те на првом месту као узрок инвалидитета.
