Pušenje direktno povezano sa rakom pluća, bolest odnese 5.000 ljudi godišnje

Odav­no je po­zna­to da je pu­še­nje di­rekt­no po­ve­za­no sa na­stan­kom kar­ci­no­ma plu­ća, od ko­jeg u na­šoj ze­mlji sva­ko­dnev­no umre 13 oso­ba. Po to­me je Sr­bi­ja me­đu vo­de­ćim ze­mlja­ma u Evro­pi. Me­đu­tim, upr­kos či­nje­ni­ci da su vi­še od 90 od­sto obo­le­lih od ra­ka plu­ća pu­ša­či, za­bri­nja­va­ju­će je da broj onih ko­ji kon­zu­mi­ra­ju du­van u na­šoj ze­mlji stal­no ra­ste, a po­go­to­vu me­đu mla­đim ge­ne­ra­ci­ja­ma. De­ca da­nas po­či­nju da pu­še već u osnov­noj ško­li, iz­me­đu 11 i 15 go­di­ne. Naj­če­šće ko­ri­ste elek­tron­ske ci­ga­re­te ko­je su im za­ni­mlji­ve zbog raz­li­či­tih uku­sa i aro­ma. Ovaj ne­po­volj­ni trend po­tvr­đu­ju i sta­ti­stič­ki po­da­ci In­sti­tu­ta “Ba­tut”, po ko­ji­ma je­dan od pet uče­ni­ka u na­šoj ze­mlji je pro­ba­lo elek­tron­ske ci­ga­re­te, a ko­ri­šće­nje ova­kvih du­van­skih pro­iz­vo­da, kao i snu­sa, du­va­na ko­ji se žva­će, ra­ste sa uz­ra­stom. Pa ta­ko, 15 od­sto uče­ni­ka je bar jed­nom pu­ši­lo ci­ga­re­te, 12,8 od­sto nar­gi­le i 6,3 od­sto za­gre­va­ni du­van­ski pro­iz­vod.

Olja Ćo­ro­vić iz Udru­že­nja za bor­bu pro­tiv ra­ka plu­ća “Pu­nim plu­ći­ma" re­kla je da je nji­hov cilj da sma­nje kon­zu­ma­ci­ju ci­ga­re­ta kod de­ce i mla­dih i da po­ša­lju ja­snu po­ru­ku jav­no­sti o štet­no­sti du­van­skog di­ma. Is­pri­ča­la je da je ona bi­la pu­šač dva­de­se­tak go­di­na, i osta­vi­la je du­van to­kom trud­no­će i do­je­nja. Se­dam go­di­na ni­je za­pa­li­la ci­ga­re­tu, ali uz mu­ža ko­ji je bio stra­stven pu­šač po­no­vo je po­če­la i to elek­tron­sku ci­ga­re­tu.

"Ubr­zo sam po­no­vo pre­šla na kla­sič­ne ci­ga­re­te i dve go­di­ne ka­sni­je, sa­zna­li smo da su­prug ima kar­ci­nom plu­ća. Iako je do ta­da go­vo­rio da ne mo­že da ih osta­vi, ni­ka­da ni­je ni po­ku­šao, od­mah je osta­vio ci­ga­re­te ka­da je do­bio di­jag­no­zu. I ja sam pre­sta­la ka­ko bih mu bi­la po­dr­ška. Na­ža­lost, pre­mi­nuo je u 56. go­di­ni. Ne­moj­te če­ka­ti da se raz­bo­li­te. Osta­vi­te ci­ga­re­te čim pre", re­kla je Olja Ćo­ro­vić.

Di­rek­tor Kli­ni­ke za pul­mo­lo­gi­ju UKC Sr­bi­je dr Mi­ha­i­lo Stje­pa­no­vić ka­zao je da je kar­ci­nom plu­ća pod­mu­kla bo­lest, jer u tre­nut­ku ka­da se ose­te pr­vi simp­to­mi ve­ći­na bo­le­sni­ka je već u me­ta­stat­skom sta­di­ju­mu bo­le­sti. Simp­to­mi u po­čet­ku mo­gu da bu­du vr­lo ne­spe­ci­fič­ni - ka­šalj ko­ji du­že tra­je i ne pro­la­zi na pri­me­nu an­ti­bi­o­ti­ka, pro­lon­gi­ra­no fe­bril­no sta­nje, ma­lak­sa­lost, gu­bi­tak ape­ti­ta, bo­lo­vi u gru­di­ma.

Od kar­ci­no­ma plu­ća u Sr­bi­ji obo­li go­to­vo 7.000, a na ža­lost umre vi­še od 5.000 oso­ba. Prak­tič­no na sva­ka dva sa­ta jed­na oso­ba pre­mi­ne. Je­dan od naj­va­žni­jih pred­u­slo­va uspe­šnog le­če­nja, je ra­no ot­kri­va­nje ra­ka plu­ća, što u Sr­bi­ji ni­je slu­čaj, jer se kod vi­še od 70 od­sto pa­ci­je­na­ta ot­kri­je u po­sled­njem sta­di­ju­mu. Ta­da su šan­se za uspe­šno iz­le­če­nje go­to­vo ni­ka­kve.

"Do­dat­ni pro­blem pred­sta­vlja či­nje­ni­ca da ve­ći­nu bo­le­sni­ka ko­ji obo­le od kar­ci­no­ma plu­ća pred­sta­vlja­ju pu­ša­či ko­ji su već na­vi­kli na ka­šalj i is­ka­šlja­va­nje i to ih za­va­ra. Ne pri­me­te ka­da ka­šalj po­sta­ne upor­ni­ji, iz­ra­že­ni­ji i pro­me­ni in­ten­zi­tet. Upra­vo u tom pe­ri­o­du če­sto se iz­gu­bi dra­go­ce­no vre­me, bo­lest uz­na­pre­du­je, te­ra­pij­ske mo­guć­no­sti se sma­nje, a prog­no­za bo­le­sti po­sta­ne zna­čaj­no lo­ši­ja", ob­ja­snio je dr Stje­pa­no­vić.

Da­nas, iako se do­bi­je ova di­jag­no­za ne tre­ba gu­bi­ti na­du, jer uz po­moć sa­vre­me­nih te­ra­pi­ja, ko­je se u Sr­bi­ji do­bi­ja­ju o tro­šku osi­gu­ra­nja, rak plu­ća vi­še ne mo­ra bi­ti smr­to­no­sna, već po­sta­je hro­nič­na bo­lest. Pre tri go­di­ne dr­ža­va je pre­po­zna­la pro­blem pa­ci­je­na­ta i uve­la sa­vre­me­ne imu­no­lo­ške i ci­lja­ne te­ra­pi­je za le­če­nje ra­ka plu­ća, uz po­moć ko­jih obo­le­li u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va mo­gu du­gi niz go­di­na kva­li­tet­no da ži­ve. Tre­nut­no je sko­ro 700 lju­di na sa­vre­me­nim te­ra­pi­ja­ma, a u Udru­že­nju “Pu­nim plu­ći­ma” se na­da­ju da će ih bi­ti sve vi­še. Na­du im je da­lo i obe­ća­nje nad­le­žnih iz RF­ZO da će u naj­sko­ri­je vre­me pro­ši­ri­ti in­di­ka­ci­je i po­ve­ća­ti broj obo­le­lih ko­ji pri­ma­ju sa­vre­me­ne imu­no­lo­ške i ci­lja­ne te­ra­pi­je.

Na­čel­ni­ca ode­lje­nja za mo­le­ku­lar­nu i imu­no­te­ra­pi­ju kar­ci­no­ma plu­ća Kli­ni­ke za pul­mo­lo­gi­ju UKC Sr­bi­je do­cent­ki­nja dr Mi­li­ca Kon­tić Jo­va­no­vić na­ve­la je ka­ko po svim svet­skim vo­di­či­ma sa­ma he­mi­o­te­ra­pi­ja vi­še ni­je pr­vi te­ra­pij­ski iz­bor u le­če­nju kar­ci­no­ma plu­ća. U pot­pu­no­sti ju je za­me­ni­la ino­va­tiv­na te­ra­pi­ja, što za­i­sta pred­sta­vlja re­vo­lu­ci­o­nar­nu pro­me­nu u le­če­nju. Pre­ko 30 od­sto pa­ci­jen­ta sa me­ta­sta­skim kar­ci­no­mom plu­ća i vi­so­kom PDL1 eks­pre­si­jom, ko­ji se le­če imu­no­te­ra­pi­jom u pr­voj li­ni­ji le­če­nja, ostva­ru­je pe­to­go­di­šnje pre­ži­vlja­va­nje, što je sa he­mi­o­te­ra­pi­jom bi­lo ne­za­mi­sli­vo.

"Pa­ci­jen­ti ko­ji ima­ju draj­ver mu­ta­ci­je i le­če se ci­lja­nom te­ra­pi­jom ostva­ru­ju i du­že pre­ži­vlja­va­nje od na­ve­de­nog. Za­to je va­žno pro­ši­ri­ti in­di­ka­ci­je za le­če­njem ovim vi­do­vi­ma te­ra­pi­je. Ta­ko­đe, u Sr­bi­ji još uvek ne­ma­mo mo­guć­no­sti da da­je­mo kom­bi­no­va­nu imu­no i he­mi­o­te­ra­pi­ju, ko­ja je efi­ka­sni­ja od sa­me he­mi­o­te­ra­pi­je. Ne­ma­mo mo­guć­no­sti da da­je­mo imu­no­te­ra­pi­ju u dru­goj ili ka­sni­jim li­ni­ja­ma le­če­nja i ne­ma­mo sve ci­lja­ne te­ra­pi­je za pa­ci­jen­te ko­ji ima­ju ret­ke draj­ver mu­ta­ci­je. Ta­ko­đe, ne­ma­mo mo­guć­nost za le­če­nje ino­va­tiv­nom te­ra­pi­jom u ra­nim sta­di­ju­mi­ma bo­le­sti, što je od ne­dav­no po­sta­lo stan­dard le­če­nja pre­ma ak­tu­el­nim svet­kim vo­di­či­ma", is­ta­kla je dr Kon­tić Jo­va­no­vić.

LJ. Pe­tro­vić