PORAST BROJA DECE SA UPALOM SRČANOG MIŠIĆA Slučaj dečaka (7) iz Leskovca potresao Srbiju DOKTOR IZ TIRŠOVE OBJAŠNJAVA KADA TREBA DA SE ZABRINEMO
Sedmogodišnji dečak iz Leskovca preminuo je od posledica jakog zapaljenja srčanog mišića.
O ovoj bolesti je nedavno govorio doktor Goran Vukomanović, pedijatar- kardiolog, pomoćnik direktora i šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj i tada je izjavio da sve više dece ima upalu srčanog mišića (miokarditis), a da se broj dece sa ovim oboljenjem povećao nakon korone.
- Ono što je promenjeno u proteklih 10 godina, a posebno nakon kovida je neverovatan porast dece koja imaju upalu srčanog mišića, koja se zove miokarditis - izjavio je Vukomanović, za Blic.
Objašnjava i da je najčešći okidač za miokarditis virus, međutim imunski odgovor deteta direktno je odgovoran za to da li će do upale doći ili ne.
Više od 20 virusa može da izazove upalu srčanog mišića, a sve o tome možete pročitati u ovom tekstu.
- Imunski odgovor deteta koji je prejak ili neadekvatan, jer ne eliminiše samo virus, nego prepoznaje deo srčanog mišića ili srčane kese kao strano telo koje treba eliminisati. To je ono što je u porastu i s tim se ovih nekoliko godina, posebno tokom potekle godine, najviše borimo - kaže dr Vukomanović.
Ipak, kaže da je miokarditis kod dece suštinski redak i da je od velike važnosti prepoznati ga na vreme.
- Ne treba da plašimo ljude, to su veoma retki slučajevi, ali je bitno da se na vreme prepozna. Naši pedijatri znaju to da prepoznaju, tako da dete tada što pre treba da stigne u tercijarnu ustanovu. Kada je u pitanju Beograd, to je klinika na kojoj ja radim - Univerzitetska dečja klinika, ili Institut za majku i dete "Dr Vukan Čupić" - kaže Vukomanović.
Kako prepoznati miokarditis kod dece
Bol u grudima nikada nije znak za bolest srca kod dece, a roditelji veoma često ne obrade dovoljno pažnje kada se jave.
- Suštinski to su simptomi gde u stvari deca počinju da se ponašaju drugačije u odnosu na vršnjake i u odnosu na prethodni period. Manje tolerišu fizičku aktivnost u kontinuitetu, ne zamara se samo ponekad, nego sve više, traži više da se odmori, menja boju lica, menja boju usana, iako to nikada nije bilo - rekao je Vukomanović za "Blic zdravlje".
