LAZAREVA SUBOTA Šta treba, a šta ne treba raditi na ovaj praznik

Ovaj dan slavi se u znak sećanja na događaj iz Hristovog života, čudo vaskrsenja Lazara iz Vitanije, koje je Isus, prema predanju, izveo rečima: „Ustaj, Lazare!“

Lazareva subota zauzima posebno mesto u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, jer najavljuje Hristov trijumfalni ulazak u Jerusalim i simbolizuje pobedu života nad smrću. 

Lazar, koga Hristos poziva iz groba četiri dana nakon smrti, naziva se i Lazar Četvorodnevni, a ovaj praznik se svake godine slavi dan uoči Cveti.

Ovaj dan obeležavaju brojni običaji duboko ukorenjeni u narodnoj tradiciji. Najprepoznatljiviji je nošenje vrbovih grančica oko struka kako dece, tako i odraslih  što simbolično označava doček Hrista u Jerusalimu.

Još jedan običaj jeste branje cveća rano ujutru. Međutim, ono ne sme odmah biti uneto u kuću. Cveće se ostavlja u posudi s vodom u dvorištu sve do Cveti. Prema verovanju, unošenje cveća u dom pre tog dana može doneti nesreću u poslovima tokom cele godine.

Posebnu radost praznik donosi najmlađima. Deca se oblače u svečanu odeću, oko vrata im se stavljaju zvončići koji simbolično najavljuju dolazak Spasitelja, a na glavu se pletu venčići od cveća i grančica vrbe. Vrbove grančice koje se posle liturgije ponesu iz crkve čuvaju se u domu, obično uz porodičnu ikonu zaštitnika kuće.

U nekim krajevima Srbije i dalje se neguje starinski običaj odlaska na reku u zoru, gde se ljudi umivaju vodom, a potom uzimaju kamen, stavljaju ga na stopalo i šutiraju uz reči: „Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.“

Iako Lazareva subota označava veliku radost zbog Hristovog čuda, ovaj praznik se obeležava u okviru Uskršnjeg posta, pa se izbegavaju pesma, veselje i druge bučne aktivnosti. Umesto toga, vernici su pozvani na molitvu i smirenost, jer subota u pravoslavnoj tradiciji predstavlja dan posvećen upokojenima.

U skladu sa postom, čak i oni koji ga inače ne praktikuju, na Vrbicu bi trebalo da jedu posnu hranu pripremljenu na ulju, bez mesa, mleka i jaja.