ЛАЗАРЕВА СУБОТА Шта треба, а шта не треба радити на овај празник

Овај дан слави се у знак сећања на догађај из Христовог живота, чудо васкрсења Лазара из Витаније, које је Исус, према предању, извео речима: „Устај, Лазаре!“

Лазарева субота заузима посебно место у календару Српске православне цркве, јер најављује Христов тријумфални улазак у Јерусалим и симболизује победу живота над смрћу. 

Лазар, кога Христос позива из гроба четири дана након смрти, назива се и Лазар Четвородневни, а овај празник се сваке године слави дан уочи Цвети.

Овај дан обележавају бројни обичаји дубоко укорењени у народној традицији. Најпрепознатљивији је ношење врбових гранчица око струкa како деце, тако и одраслих  што симболично означава дочек Христа у Јерусалиму.

Још један обичај јесте брање цвећа рано ујутру. Међутим, оно не сме одмах бити унето у кућу. Цвеће се оставља у посуди с водом у дворишту све до Цвети. Према веровању, уношење цвећа у дом пре тог дана може донети несрећу у пословима током целе године.

Посебну радост празник доноси најмлађима. Деца се облаче у свечану одећу, око врата им се стављају звончићи који симболично најављују долазак Спаситеља, а на главу се плету венчићи од цвећа и гранчица врбе. Врбове гранчице које се после литургије понесу из цркве чувају се у дому, обично уз породичну икону заштитника куће.

У неким крајевима Србије и даље се негује старински обичај одласка на реку у зору, где се људи умивају водом, а потом узимају камен, стављају га на стопало и шутирају уз речи: „Колико сам овај камен бацио, толико змија далеко од мене била.“

Иако Лазарева субота означава велику радост због Христовог чуда, овај празник се обележава у оквиру Ускршњег поста, па се избегавају песма, весеље и друге бучне активности. Уместо тога, верници су позвани на молитву и смиреност, јер субота у православној традицији представља дан посвећен упокојенима.

У складу са постом, чак и они који га иначе не практикују, на Врбицу би требало да једу посну храну припремљену на уљу, без меса, млека и јаја.