U KOJIM DRŽAVAMA SE RAĐA NAJVIŠE, A U KOJIM NAJMANJE BEBA Da li je Evropa u demografskoj krizi
Tokom 2022. godine u Evropskoj uniji je rođeno samo 3,88 miliona beba, a to je prvi put da je broj novorođenih beba pao ispod 4 miliona.
Stopa fertiliteta je takođe opala, približavajući se nivou koji je poslednji put viđen pre dve decenije. EU je imala jednu od najnižih stopa fertiliteta u svetu, definisanu kao broj živorođenih po ženi.Od 1960. godine postoji trend pada u broju rođene dece u EU. Najmanji broj zabeležen je 2022. godine od 3,88 miliona.
Godine 1990. u EU je rođeno 5,1 milion beba, što je poslednja godina kada je broj rođenih beba premašio 5 miliona.Prema podacima Eurostata u 2022. godini, stopa fertiliteta, koja odražava broj živorođenih po ženi, značajno je varirala u uniji, u rasponu od 1,79 u Francuskoj do 1,08 na Malti.
Prosek za EU u celini bio je 1,46.
Uključujući šire Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA), Veliku Britaniju i zemlje kandidate za EU, Gruzija (1,83) i Moldavija (1,81) prijavile su više stope od Francuske.
Dok je najveća stopa fertiliteta primećena u Francuskoj, druge mediteranske zemlje kao što su Malta (1,08), Španija (1,16), Italija (1,24), Grčka (1,32) i Kipar (1,37) imaju znatno niže stope.
Nešto više stope fertiliteta zabeležene su u zemljama poput Rumunije (1,71), Turske (1,63), Velike Britanije (1,56), Nemačke (1,46) i Finske (1,32).
Da li stopa fertiliteta u Evropi raste ili opada?
Ispitivanje dugoročnih promena u stopi fertiliteta u EU otkriva jasan trend pada, prenosi Eupravozato.
Prema podacima Svetske banke, bio je 2,35 1970. godine, što je njen najviši zabeleženi nivo pre nego što je pao na najniži nivo kasnih 1990-ih, došavši 1,4 1998. godine.
Zatim je taj trend počeo postepeno da raste, dostigavši nedavni maksimum od 1,57 u 2016.
U 2022. godini, ukupna stopa plodnosti u EU bila je 1,46 živorođenih po ženi, približavajući se nivoima ranih 2000-ih, koji su bili oko 1,4.
Stopa fertiliteta se značajno promenila u zemljama EU u poslednjih 20 godina, smanjivši se u 13 od 27 država članica EU između 2002. i 2022. godine.
Irska i Finska su prijavile najznačajnije smanjenje stope fertiliteta, obe su pale za preko 0,4 poena, što odgovara padu od više od 20 procenata.
Nasuprot tome, Češka, Rumunija i Bugarska su zabeležile najveća povećanja, od kojih je svaka porasla za više od 35 procenata.
Ova stopa je ostala stabilna u EU, uz povećanje od samo 2 procenta.
EU ima jednu od najnižih stopa fertiliteta u svetu
EU je 2021. prijavila stopu fertiliteta od 1,52, najnižu nakon regiona Istočne Azije i Pacifika, koji je imao stopu od 1,49, prema podacima Svetske banke.
Zapadna i Centralna Afrika imale su najveću stopu fertiliteta od 4,98, zatim istočna i južna Afrika sa 4,35 i arapski svet sa 3,14.
Prosečna globalna stopa fertiliteta bila je 2,27, a Severna Afrika i Bliski istok su prijavili višu stopu od 2,63. Stopa Severne Amerike od 1,64 bila je nešto iznad proseka OECD-a od 1,59.
Od 1970. godine, postojao je primetan opadajući trend u stopama fertiliteta u skoro svim regionima, iako je ovaj pad bio znatno sporiji u Africi.
Stope fertiliteta u 41 evropskoj zemlji, uključujući EU, EFTA i zemlje kandidate, ispod su globalnog proseka.
