У КОЈИМ ДРЖАВАМА СЕ РАЂА НАЈВИШЕ, А У КОЈИМ НАЈМАЊЕ БЕБА Да ли је Европа у демографској кризи
Током 2022. године у Европској унији је рођено само 3,88 милиона беба, а то је први пут да је број новорођених беба пао испод 4 милиона.
Стопа фертилитета је такође опала, приближавајући се нивоу који је последњи пут виђен пре две деценије. ЕУ је имала једну од најнижих стопа фертилитета у свету, дефинисану као број живорођених по жени.Од 1960. године постоји тренд пада у броју рођене деце у ЕУ. Најмањи број забележен је 2022. године од 3,88 милиона.
Године 1990. у ЕУ је рођено 5,1 милион беба, што је последња година када је број рођених беба премашио 5 милиона.Према подацима Еуростата у 2022. години, стопа фертилитета, која одражава број живорођених по жени, значајно је варирала у унији, у распону од 1,79 у Француској до 1,08 на Малти.
Просек за ЕУ у целини био је 1,46.
Укључујући шире Европско удружење за слободну трговину (ЕФТА), Велику Британију и земље кандидате за ЕУ, Грузија (1,83) и Молдавија (1,81) пријавиле су више стопе од Француске.
Док је највећа стопа фертилитета примећена у Француској, друге медитеранске земље као што су Малта (1,08), Шпанија (1,16), Италија (1,24), Грчка (1,32) и Кипар (1,37) имају знатно ниже стопе.
Нешто више стопе фертилитета забележене су у земљама попут Румуније (1,71), Турске (1,63), Велике Британије (1,56), Немачке (1,46) и Финске (1,32).
Да ли стопа фертилитета у Европи расте или опада?
Испитивање дугорочних промена у стопи фертилитета у ЕУ открива јасан тренд пада, преноси Еуправозато.
Према подацима Светске банке, био је 2,35 1970. године, што је њен највиши забележени ниво пре него што је пао на најнижи ниво касних 1990-их, дошавши 1,4 1998. године.
Затим је тај тренд почео постепено да расте, достигавши недавни максимум од 1,57 у 2016.
У 2022. години, укупна стопа плодности у ЕУ била је 1,46 живорођених по жени, приближавајући се нивоима раних 2000-их, који су били око 1,4.
Стопа фертилитета се значајно променила у земљама ЕУ у последњих 20 година, смањивши се у 13 од 27 држава чланица ЕУ између 2002. и 2022. године.
Ирска и Финска су пријавиле најзначајније смањење стопе фертилитета, обе су пале за преко 0,4 поена, што одговара паду од више од 20 процената.
Насупрот томе, Чешка, Румунија и Бугарска су забележиле највећа повећања, од којих је свака порасла за више од 35 процената.
Ова стопа је остала стабилна у ЕУ, уз повећање од само 2 процента.
ЕУ има једну од најнижих стопа фертилитета у свету
ЕУ је 2021. пријавила стопу фертилитета од 1,52, најнижу након региона Источне Азије и Пацифика, који је имао стопу од 1,49, према подацима Светске банке.
Западна и Централна Африка имале су највећу стопу фертилитета од 4,98, затим источна и јужна Африка са 4,35 и арапски свет са 3,14.
Просечна глобална стопа фертилитета била је 2,27, а Северна Африка и Блиски исток су пријавили вишу стопу од 2,63. Стопа Северне Америке од 1,64 била је нешто изнад просека ОЕЦД-а од 1,59.
Од 1970. године, постојао је приметан опадајући тренд у стопама фертилитета у скоро свим регионима, иако је овај пад био знатно спорији у Африци.
Стопе фертилитета у 41 европској земљи, укључујући ЕУ, ЕФТА и земље кандидате, испод су глобалног просека.
