Bolesnici su sada sve mlađi i to je ono što zabrinjava... PROFESOR DR IGOR IVANOV, DOBITNIK POVELJE „KAPETAN MIŠA ANASTASIJEVIĆ”: Kardiovaskularne bolesti su VODEĆI UZROK UMIRANJA, PREVENCIJA JE PRIORITET

Ove godine jedan od dobitnika je i profesor dr Igor Ivanov, načelnik Odeljenja za ishemijske bolesti srca i koronarnu patofiziologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. 

- Povod za dobijanje nagrade je dugogodišnji rad iz oblasti kardiologije - interventne kardiologije. Osećaj ličnog zadovoljstva, ali i priznanje koje čovek dobija kao pojedinac iz okruženja, jedna je od važnih potvrda da je na pravom putu. Nagrada se dodeljuje u okviru manifestacije „Put ka vrhu“, s porukom da za svaki uspeh čovek mora da krene od dobrih temelja i da se penje stepenicu po stepenicu. Svaka nagrada je i zahvalnost roditeljima, porodici, prijateljima i kolegama koji su bili podrška i podstrek na tom putu - kaže nam dr Ivanov.

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u Vojvodini, kako se boriti protiv toga?

- Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok umiranja od nezaraznih bolesti na ovim prostorima. Veliko ulaganje države u ljude i opremu daje rezultate, ali potreba za prevencijom i unapređenjem svesti ljudi oko zdravlja predstavlja prioritet, kako nas zdravstvenih radnika, tako i šire okoline.

Šta bi bila najbolja prevencija?

- Kako ja to obično kažem, tronožac zdravstva je psihička stabilnost, fizička aktivnost i ishrana. To znači rad na promeni samog sebe u reagovanju na različite situacije, svakodnevna fizička aktivnost, prvenstveno u smislu sticanja kondicije: šetnja, vožnja bicikla, plivanje... Ishrana bi trebala da bude uravnotežena, prilagođena svakodnevnim  aktivnostima, a prvenstveno bogata voćem i povrćem. Fizička aktivnost je najbitniji deo, kako prevencije, tako i dijagnostike kardiovaskularnih bolesnika. 

Sa kakvim tegobama dolaze bolesnici kod Vas?

- Najraširenija bolest je svakako povišen krvni pritisak. On je posledica brzog načina života, ali i u mladosti naučenih obrazaca ishrane, koje su sprovodili naši preci, ali u drugačijim uslovima fizičke angažovanosti i psihičkih stresova do kojih dovodi današnji ubrzani život. Ishrana bogata solju, količinski preterana i neuravnotežena, često je glavni okidač nastanka kardiovaskularnih, ali i drugih bolesti. Tegobe su ono što bolesnika dovodi kod doktora, a kada se one pojave tokom fizičkog opterećenja, to je raniji i bolji prognostički znak, nego kada se jave u mirovanju. Moje bolesnike zato podstičem, da u odnosu na njihove mogućnosti, svakodnevno upražnjavaju šetnju, vožnju bicikla, planinarenje ili bilo koju drugu fizičku aktivnost koja im prija.

Koliko bolesnika prođe kroz Vašu ordinaciju?

- Godišnje uradim oko 250 kateterizacija-invazivnih procedura sa implantacijom stentova, kao i više desetina najsavremenijih dijagnostičkih i terapijskih intervencija koje porazumevaju implantaciju veštačke valvule bez otvaranja grudnog koša ( TAVI procedura) i ispitivanje malih krvnih sudova srca što do pre par godina nije rađeno kod nas. Iza mene je ove godine tačno dvadeset godina rada u sali za kateterizaciju i skoro četvrt veka bavljenja ultrazvukom srca. Današnji razvoj savremene kardiologije, a prvenstveno invazivne kardiologije, dovodi do neophodnosti svakodnevne edukacije i rada na sebi. Često sebe uhvatim sa grižom savesti koju smo imali kao đaci da nisam još nešto naučio ili napisao i to me podstiče da dalje radim za dobrobit bolesnika koje lečim, ali i svoje lično zadovoljstvo. 

Koliko su bolesnici svesni problema i spremni da menjaju sebe?

- Bolesnici često imaju očekivanja da dolazak kod doktora može u kratkom roku da reši njihove hronične zdravstvene probleme. Moj odgovor na to je da smo mi tu da im pomognemo stručnim savetom, najsavremenijim medicinskim intervencijama i lekovima, ali da su oni ti koji svojim navikama, prevencijom, činjenjem i nečinjenjem odlučuju o dobrobiti njihovog zdravstvenog stanju.

U kojoj meri godine, odnosno starenje, utiču na pojavu kardiovaskularnih bolesti?

- Starenje donosi mnoge bolesti, a prevencija u tim godinama je šetnja, druženje i aktivno podsticanje umnih aktivnosti, kao što su rešavanje ukrštenih reči, šah i kartanje. Duži životni vek donosi razne bolesti koje moraju da se leče brigom i prevencijom celokupnog zdravstvenog stanja, a ne samo pojedinih organa.

Koliko neke pridružene bolesti mogu da utiču na nastanak kardiovaskularnih bolesti?

- Na organizam gledam kao celinu i mislim da ne postoje pridružene već razne bolesti koje utiču jedna na druge i u tom smislu lečenje svih faktora koji mogu da doprinesu urušavanju zdravlja, predstavlja pravi put pristupa bolesniku.

Koliko u proseku imaju godina Vaši bolesnici?

- Bolesnici su sada sve mlađi i to je ono što zabrinjava. Nekada su to bili stariji ljudi, a sada su to oni koji imaju 50 godina i dobijaju infarkt. Pitanje je kakva će biti situacija sa narednim generacijama ako znamo da je kardiovaskularni problem nekog od članova porodice u tim godinama veliki faktor rizika. Zato menjanjem sebe i svojih navika moramo da pokažemo ličnim primerom mlađoj generaciji koji je pravi put prevencije.

Ljubica Petrović