ИНТЕРВЈУ:
Болесници су сада све млађи и то је оно што забрињава... ПРОФЕСОР ДР ИГОР ИВАНОВ, ДОБИТНИК ПОВЕЉЕ „КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ”: Кардиоваскуларне болести су ВОДЕЋИ УЗРОК УМИРАЊА, ПРЕВЕНЦИЈА ЈЕ ПРИОРИТЕТ
Повеља „Капетан Миша Анастасијевић” додељује се за успешне појединце, предузетнике и институције у циљу подстицања и афирмације предузетништва у Србији.
Ове године један од добитника је и професор др Игор Иванов, начелник Одељења за исхемијске болести срца и коронарну патофизиологију Института за кардиоваскуларне болести Војводине.
- Повод за добијање награде је дугогодишњи рад из области кардиологије - интервентне кардиологије. Осећај личног задовољства, али и признање које човек добија као појединац из окружења, једна је од важних потврда да је на правом путу. Награда се додељује у оквиру манифестације „Пут ка врху“, с поруком да за сваки успех човек мора да крене од добрих темеља и да се пење степеницу по степеницу. Свака награда је и захвалност родитељима, породици, пријатељима и колегама који су били подршка и подстрек на том путу - каже нам др Иванов.
Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у Војводини, како се борити против тога?
- Кардиоваскуларне болести су водећи узрок умирања од незаразних болести на овим просторима. Велико улагање државе у људе и опрему даје резултате, али потреба за превенцијом и унапређењем свести људи око здравља представља приоритет, како нас здравствених радника, тако и шире околине.
Шта би била најбоља превенција?
- Како ја то обично кажем, троножац здравства је психичка стабилност, физичка активност и исхрана. То значи рад на промени самог себе у реаговању на различите ситуације, свакодневна физичка активност, првенствено у смислу стицања кондиције: шетња, вожња бицикла, пливање... Исхрана би требала да буде уравнотежена, прилагођена свакодневним активностима, а првенствено богата воћем и поврћем. Физичка активност је најбитнији део, како превенције, тако и дијагностике кардиоваскуларних болесника.
Са каквим тегобама долазе болесници код Вас?
- Најраширенија болест је свакако повишен крвни притисак. Он је последица брзог начина живота, али и у младости научених образаца исхране, које су спроводили наши преци, али у другачијим условима физичке ангажованости и психичких стресова до којих доводи данашњи убрзани живот. Исхрана богата сољу, количински претерана и неуравнотежена, често је главни окидач настанка кардиоваскуларних, али и других болести. Тегобе су оно што болесника доводи код доктора, а када се оне појаве током физичког оптерећења, то је ранији и бољи прогностички знак, него када се јаве у мировању. Моје болеснике зато подстичем, да у односу на њихове могућности, свакодневно упражњавају шетњу, вожњу бицикла, планинарење или било коју другу физичку активност која им прија.
Колико болесника прође кроз Вашу ординацију?
- Годишње урадим око 250 катетеризација-инвазивних процедура са имплантацијом стентова, као и више десетина најсавременијих дијагностичких и терапијских интервенција које поразумевају имплантацију вештачке валвуле без отварања грудног коша ( ТАВИ процедура) и испитивање малих крвних судова срца што до пре пар година није рађено код нас. Иза мене је ове године тачно двадесет година рада у сали за катетеризацију и скоро четврт века бављења ултразвуком срца. Данашњи развој савремене кардиологије, а првенствено инвазивне кардиологије, доводи до неопходности свакодневне едукације и рада на себи. Често себе ухватим са грижом савести коју смо имали као ђаци да нисам још нешто научио или написао и то ме подстиче да даље радим за добробит болесника које лечим, али и своје лично задовољство.
Једите кашиком...
Какву исхрану препоручујете болесницима?
- С обзиром на то да се наш организам састоји од најмање 60 процената воде, такав би и састав хране требало да буде у нашем тањиру. Баке су увек говориле „децо, једите кашиком“ и ја у шали обично кажем да је то закључак најдуже и највеће студије која је икад рађена. Ако желите да будете здрави, једите храну богату водом, али и потребним ензимима и минералима који су нам неопходни. Ове критеријуме највише испуњавају две врсте намирница - воће и поврће, уз додатак орашастих плодова.
Колико су болесници свесни проблема и спремни да мењају себе?
- Болесници често имају очекивања да долазак код доктора може у кратком року да реши њихове хроничне здравствене проблеме. Мој одговор на то је да смо ми ту да им помогнемо стручним саветом, најсавременијим медицинским интервенцијама и лековима, али да су они ти који својим навикама, превенцијом, чињењем и нечињењем одлучују о добробити њиховог здравственог стању.
У којој мери године, односно старење, утичу на појаву кардиоваскуларних болести?
- Старење доноси многе болести, а превенција у тим годинама је шетња, дружење и активно подстицање умних активности, као што су решавање укрштених речи, шах и картање. Дужи животни век доноси разне болести које морају да се лече бригом и превенцијом целокупног здравственог стања, а не само појединих органа.
Колико неке придружене болести могу да утичу на настанак кардиоваскуларних болести?
- На организам гледам као целину и мислим да не постоје придружене већ разне болести које утичу једна на друге и у том смислу лечење свих фактора који могу да допринесу урушавању здравља, представља прави пут приступа болеснику.
Колико у просеку имају година Ваши болесници?
- Болесници су сада све млађи и то је оно што забрињава. Некада су то били старији људи, а сада су то они који имају 50 година и добијају инфаркт. Питање је каква ће бити ситуација са наредним генерацијама ако знамо да је кардиоваскуларни проблем неког од чланова породице у тим годинама велики фактор ризика. Зато мењањем себе и својих навика морамо да покажемо личним примером млађој генерацији који је прави пут превенције.
Љубица Петровић