I BALKAN UKLJUČEN U NAJCRNJI SCENARIO Otkriven JEZIV plan NATO za mogući rat PROTIV RUSIJE Ovo su detalji (FOTO, VIDEO)

Novi planovi za kopnene koridore su napravljeni za brzo dopremanje američkih vojnika kroz severnu, centralnu i južnu Evropu, a bez lokalnih birokratskih prepreka. To će omogućiti NATO snagama da napadnu u trenu ukoliko Putinov razorni rat u Ukrajini krene dalje na zapad.

Otkriveni planovi uključuju nepredviđene situacije u slučaju ruskog bombardovanja. To podrazumeva slanje trupa da uđu na Balkan preko koridora u Italiji, Grčkoj i Turskoj. Severna ruta podrazumeva dolazak na front preko Skandinavije (Norveške, Švedske i Finske), rekli su zvaničnici koji su želeli da ostanu anonimni. Centralna ruta podrazumeva slanje trupa preko Holandije, Nemačke i Poljske do Baltika.

Tenzije između Rusije i Zapada su naglo porasle poslednjih nedelja, kada je ruski predsednik Vladimir Putin otvoreno priznao mogućnost izbijanja trećeg svetskog rata, zapretivši "fatalnim posledicama" za zapadne saveznike ako dozvole Ukrajini da koristi zapadno oružje na ruskom tlu.

Ukrajina ima sve većih problema da odbije rusku invaziju, što je podstaklo evropske lidere da zauzmu tvrđi stav prema Moskvi, dok rat besni već treću godinu. Pojedini evropski lideri poput francuskog predsednika Emanuela Makrona prete slanjem trupa u Ukrajinu.

Nato land corridors could rush US troops to front line in event of European war https://t.co/oNbKntiyPD via @Telegraph
— Nino Brodin (@Orgetorix) June 4, 2024

Prema otkrivenim planovima, američki vojnici bi se iskrcavali u jednu od pet luka širom Evrope, četiri koje bi omogućavale pristup zapadnoj ukrajinskoj granici, a peta bi stizala do ruske granice preko Finske. NATO je već imao planove da se američke trupe rasporede u Holandiji pre nego što krenu vozom ka Poljskoj u slučaju rata.

Norveški general Eirik Kristofersen upozorio je da Evropa ima samo dve do tri godine da se pripremi pre nego što bi Rusija mogla da krene u napad. NATO istražuje mogućnost za kontramere. Prošireni koridori bi trebalo da daju sigurnost u slučaju prekida logističkih ili komunikacionih linija, učvršćujući rute za brzo kretanje kroz Evropu ako Rusija napadne neku od članica Alijanse.

U slučaju da ruta kroz centralnu Evropu postane ugrožena, savezničke trupe bi mogle da se kreću kroz Italiju u Sloveniju i Balkan, zaobilazeći Alpe i Švajcarsku. Cilj planova bi bio da se obezbedi da vojska projuri kroz Evropu bez kašnjenja uzrokovanih lokalnim propisima i kontrolnim punktovima - pošto je francuska vlada primetila poteškoće u kretanju tenkova preko granica na putu za Rumuniju.

Grčka i Turska - takođe obe članice NATO - mogle bi da obezbede puteve do Rumunije i prema južnoj obali Ukrajine. Peti put kroz Norvešku i Švedsku u Finsku mogao bi omogućiti trupama da stignu do ruske granice na severu od pristupanja Finske bloku u aprilu prošle godine.

Lideri NATO dogovorili su se prošle godine da pripreme 300.000 vojnika koji će biti u stanju visoke borbene gotovosti za odbranu bloka u slučaju napada na neku od država članica. To je nešto manje od polovine snaga koje je Napoleon Bonaparta poslao Rusiji u svojoj katastrofalnoj kampanji 1812.

Rusija u međuvremenu nastavlja da gomila snage. Naučni centar Rojal United Services Institute (RUSI) ocenio je da je ruska vojska počela 2023. godinu sa "vrlo neorganizovanim snagama u Ukrajini" koje broje oko 360.000 vojnika, koji se do leta prošle godine na 410.000. U izveštaju se navodi da je do početka ove godine na okupiranim teritorijama bilo 470.000 ruskih vojnika.

U decembru prošle godine ruski predsednik Putin je rekao da Rusija nema nameru da napadne neku od članica NATO.

Dnevnik/Telegraf