Devet zemalja EU za "ubrzane integracije" Zapadnog Balkana

Novi "non pejper" predlaže da se "unapređeni pristup" zasniva na "zadržavanju postojećih principa": punopravnom članstvu kao konačnom cilju, fokusu na fundamentalnim oblastima, da proces pristupanja bude zasnovan na postignutim rezultatima, na striktnim i fer uslovima, jačanju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa i da bude kompatibilan sa već postojećim pregovaračkim okvirima.

"Unutrašnja reforma EU ne može biti preduslov za proširenje. Naša vrata ostaju otvorena", navodi se u dokumentu u koji je Tanjug imao uvid.

Predlog devet zemlja članica obuhvata i pet osnovnih ciljeva od koji je prvi jačanje kredibiliteta procesa pristupanja i interinstitucionalne saradnje.

Drugi se odnosi na "održavanje i ubrzavanje napretka u reformama", i to sa fokusom na vladavini prava.

"Proces mora biti sveobuhvatniji i manje izdeljen. Pregovori bi trebalo da obezbede bolju pripremu za članstvo u EU i dovedu do opipljivijih koristi za građane tokom samog procesa", stoji u tekstu dokumenta.

Kao peti cilj navodi se "aktivniji angažman" EU i zemalja članica u pristupanju Zapadnog Balkna, ali i bolja koherenetnost partnera na Zapadnom Balkanu kada su u pitanju "EU integracije kao njihov strateški cilj".

Novi "non pejper" u debati oko promene metodologije pristupnja Zapadnog Balkana predlaže "grupisanje" pregovaračkih poglavlja po osnovnim oblastima, bolje struktuiranje poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, kao i davanje "jačih podsticaja" za napredak u pregovorima kroz jasne koristi za građane zemalja u procesu.

Predlažu se "politički podsticaji" u vidu godišnjeg održavanja sastanka EU lidera sa liderima zemalja Zapadnog Balkana i pojačana zastupljenost predstavnika regiona na neformalnim ministarskim sastancima EU, odborima i radnim grupama.

"Efikasni i ciljani finansijski podsticaji moraju nagraditi i olakšati napredak", stoji u tekstu koji je potpisalo devet članica EU.

Traži se jača finansijska podrška regionu, pojačane investicije i smanjenje ekonomskog i razvojnog jaza između EU i Zapadnog Balkana.

Od Evropske komisije se traži da jasnije, lakše za upoređivanje i merenje, predstavi ocene napretka u primeni EU kriterijuma od strane zemalja u procesu pristupanja.

"Poboljšanje ocene reformskog procesa treba da obuhvata i stvarni uticaj reformskih mera na terenu", navodi se u predlogu.

Među predlozima našli su se i održavanje "Konferencije o Evropi" u zemljma regiona, više zajedničkih inicijativa Evropskog parlamenta i nacionalnih parlamenata zemalja članica i Zapadnog Balkana, kao i učešće regiona u "Konferenciji o budućnosti Evrope" koja je planirana da se održi u naredne dve godine u cilju reforme, većeg jedinstva i boljeg funkcionisanja Unije.

U Evropskoj komisiji kažu da je pored francuskog "non pejpera", koji je bio i prvi predlog promene metodologije procesa pristupanja EU, do sada dostavljeno još nekoliko dokumenata na istu temu. Sve zemlje članice pozvane su da što pre predstave svoje ideje i predloge.

Komisja je najavila da će tokom januara izaći sa svojim predlogom o novoj metodologiji proširenja koji bi trebalo da bude osnova za dalju debatu i uspostavljanje konsenzusa unutar EU o budućnosti politike proširenja.