Da li je uspeo karantin na brodu kod Jokohame?

Međutim, među naučnicima se vodi rasprava da li je uvođenje karantina bilo korisno ili je brod poslužio kao inkubator za korona virus.



Od utorka su na brodu-karantinu sa ukupno 3.711 putnika i članova posade identifikovana 542 slučaja ljudi zaraženih opasnim virusom i brod je tako postao mesto sa najvećim brojem zaraženih izvan Kine.



Pitanje koje se sada postavlja je zašto je toliko mnogo ljudi obolelo?



Japanska vlada od početka brani svoje stanovište da je uvođenje karantina na kruzeru uspešno, ali s tim se ne slažu neki naučni krugovi koji tvrde da karantinske mere nisu dovoljno rigorozno spovođene.



U prilog ovoj tvrdnji oni navode primer trojice japanskih zdravstvenih radnika, zaduženih za kontrolu i nadzor brodskog karantina, koji su se i sami zarazili.



"Sumnjam da ljudi nisu bili izolovani jedni od drugih onako kako smo mi verovali da je potrebno", rekao je dr. Pol Hanter, profesor na medicinskom fakultetu Univerzitet Istočna Anglija u Engleskoj.



U međuvremenu, danas se oglasio i japanski ministar zdravstva, Kacunobu Kato.



Novinaru AP Kato je rekao da su svim preostalim putnicima na kruzeru uzeti medicinski uzorci i predati na analizu i da će svi čiji su rezultati negativni na korona virus, biti puštani iz karantina počevši od sutra kada i ističe propisanih 14 dana vanrednih mera.



"Svi oni hoće da idu kući što je pre moguće, a mi ćemo se potruditi da im se nađemo kako bi se bez većih poteškoća vratili svojim domovima", rekao je japanski ministar.



Očekuje se da će iskrcavanje sa usidrenog kruzer potrajati do petka zbog velikog broja putnika.



"Očigledno je da karantin nije funkcionisao, pa je brod sada pretvoren u izvor zaraze", ocenila je dr Natali Mek Dermot, specijalista epidemiolog sa londonskog Kraljevskog koledža.



Ona je posebno naglasila da tačan mehanizam širenja virusa nije ustanovljen.



"Moramo tačno da znamo kako su sprovođene karantinske mere na brodu, kako funkcioniše ventilacioni sistem i filtriranje vazduha, kako su povezane kabine i kako se odlaže otpad", upozorila je dr Natali Mek Dermot.



"Moguće je da postoji neki drugi način širenja s kojim još nismo upoznati", predočila je ona i naročito upozorila na moguće širenje virusa preko otpada.



Zbog toga je ukazala na značaj "temeljnog čišćenja" i dezinfekcije celog broda kako bi se sprečila mogućnost da neko dodirne kontaminiranu površinu.



Tokom epidemije sličnog virusa, SARS, 2002-2003. godine, utvrđeno je da je više do 300 ljudi došlo u kontakt sa virusom i bilo zaraženo zbog kvara na kanalizacionim instalacijama u jednoj stambenoj zgradi u Honkongu.



Mak Dermotova je podsetila na ovaj slučaj, uz upozorenje da je moguće da je iz sličnih razloga obolelo toliko ljudi i na japanskom kruzeru, pa je zato potrebno sprovesti kompletnu i potpunu istragu.



Prema njenom mišljenju, nema razloga da karantin ne bude uspešan, osim u slučaju ozbiljnih propusta u sprovođenju propisanih mera i procedura.



Nekoliko putnika je uporedilo brod sa "plovećim zatvorom" iako im je, kako kažu, bilo dozvoljeno da se prošetaju palubom pod uslovom da nose zaštitnu masku i da ne stupaju u interakciju sa drugim putnicima.



Dr Pol Hanter smatra da je tako veliki broj obolelih moguće dovesti u vezu sa propustima u sprovođenju rigoroznih karantinskih mera.



"Na brodu je teško sprovoditi karantinske mere i ne sumnjam da je bilo putnika koji su smatrali da njima niko ne može da naredi ili propiše šta mogu, a šta ne mogu da rade", ukazao je Hanter.



Izrazio je veliko razočarenje što uvođenje karantnina na brod "Dijamantska Princeza" nije sprečilo širenje virusa, pa će neki putnici ponovo morati u izolaciju kada doputuju u svoje matične zemlje.



"Uzevši u obzir kako je virus nastavio da se širi, moramo da pretpostavimo da je svako ko napusti brod potencijalni domaćin virusa i stoga putnici moraju da provedu još dve nedelje u izolaciju. U suprotnom, bio bi to ozbiljan nemar", upozorio je Hanter.



Japanski zvaničnici smatraju da je 14-dnevni karantin na brodu adekvatna mera i podsećaju da se iz Vuhana vratilo 500 Japanaca, osim jednog za koga se mislilo da je zaražen, ali se posle dvonedeljne izolacije ispostavilo da nije.



Japanski zvaničnici su izrazili uverenje da su mere na brodu bile efikasne.



Odmah posle 5. februara izdata je naredba za 1.000 članova posade i propisano obavezno nošenje zaštitne maske, pranje ruku i korišćenje sredstava za dezinfekciju.



Izdata je i naredba o obustavi svih aktivnosti u restoranima, barovima i drugim zajedničkim prostorijama na brodu.



Šef agencije za hitne situacije u SZO, dr Majkl Rajan, izjavio je da njegova služba sarađuje sa japanskim vlastima kako bi se putnicima omogućio što brži odlazak sa broda.



"Važno je da imamo adekvatan pristup", ocenio je Rajan prošle nedelje i apelovao na sve zemlje da vode računa o ljudskim pravima putnika.



"Radimo na tome da se ljudima ne nameće nepotrebno zadržavanje bez razloga", rekao je on.



Putnici su dobili instrukcije da ostanu u svojim kabinama, da se ne kreću ili stupaju u kontakt sa drugim putnicima. Oni koji su smešteni u kabine bez prozora, svakog dana su mogli da izađu na jedan sat da rade gimnastiku ili da se prošetaju po palubi.



Dvonedeljni karantin je uveden najviše zbog putnika jer je posada morala da nastavi da opslužuje goste broda hranom, čistim vešom, da čisti i održava kompletne brodske kapacitete, a onda i da priprema posebnu hranu za sebe.



Ipak, oni dele zajedničke kabine i zbog toga je nekoliko članova posade obolelo i nakon uvođenja karantina, ukazao je na nedavno održanoj konferenciji za novinare bivši regionalni direktor kancelarije SZO, Šigeru Omi.



On je ocenio da je karantnin u početku smatran efektivnom merom, ali virus je i nekim drugim putevima uspeo da stigne do lokalnih naselja širom Japana gde su se pojavili slučajevi obeljevanja kojima se ne može ući u trag.



"U takvim okolnostima, jasno je da je širenje virusa neizbežno i uvođenje karantina ne dolazi u obzir", ocenio je Omi i upozorio da bi sada u fokusu trebalo da bude sprečavanje daljeg širenja zaraze u lokalnim zajednicama, a ne kontrola granica.



Neki stručnjaci smatraju da je u startu trebalo iskrcati sve putnike sa broda i upozoravaju da su "brodovi ozloglašeni kao inkubatori za viruse".



Prema rečima Artura Kaplana, profesora bioetike na Visokoj medicinskoj školi u Njujorku "...moralno opravdano je držati te ljude na brodu samo ukoliko nema drugih mogućnosti".



Kaplan smatra da je drugi karantin, nakon izlaska sa broda opravdan, ali zamera da su zvaničnici u startu propustili da objasne "šta ako njihov plan ne uspe".



"Nikada nije dobro da se izgube ljudska i prava na slobodu kretanja, ali još dve nedelje izolacije nisu nepotrebno opterećenja jer su u funkciji da spreče dalje širenje bolesti", obrazložio je Kaplan.