Да ли је успео карантин на броду код Јокохаме?

Међутим, међу научницима се води расправа да ли је увођење карантина било корисно или је брод послужио као инкубатор за корона вирус.



Од уторка су на броду-карантину са укупно 3.711 путника и чланова посаде идентификована 542 случаја људи заражених опасним вирусом и брод је тако постао место са највећим бројем заражених изван Кине.



Питање које се сада поставља је зашто је толико много људи оболело?



Јапанска влада од почетка брани своје становиште да је увођење карантина на крузеру успешно, али с тим се не слажу неки научни кругови који тврде да карантинске мере нису довољно ригорозно сповођене.



У прилог овој тврдњи они наводе пример тројице јапанских здравствених радника, задужених за контролу и надзор бродског карантина, који су се и сами заразили.



"Сумњам да људи нису били изоловани једни од других онако како смо ми веровали да је потребно", рекао је др. Пол Хантер, професор на медицинском факултету Универзитет Источна Англија у Енглеској.



У међувремену, данас се огласио и јапански министар здравства, Кацунобу Като.



Новинару АП Като је рекао да су свим преосталим путницима на крузеру узети медицински узорци и предати на анализу и да ће сви чији су резултати негативни на корона вирус, бити пуштани из карантина почевши од сутра када и истиче прописаних 14 дана ванредних мера.



"Сви они хоће да иду кући што је пре могуће, а ми ћемо се потрудити да им се нађемо како би се без већих потешкоћа вратили својим домовима", рекао је јапански министар.



Очекује се да ће искрцавање са усидреног крузер потрајати до петка због великог броја путника.



"Очигледно је да карантин није функционисао, па је брод сада претворен у извор заразе", оценила је др Натали Мек Дермот, специјалиста епидемиолог са лондонског Краљевског колеџа.



Она је посебно нагласила да тачан механизам ширења вируса није установљен.



"Морамо тачно да знамо како су спровођене карантинске мере на броду, како функционише вентилациони систем и филтрирање ваздуха, како су повезане кабине и како се одлаже отпад", упозорила је др Натали Мек Дермот.



"Могуће је да постоји неки други начин ширења с којим још нисмо упознати", предочила је она и нарочито упозорила на могуће ширење вируса преко отпада.



Због тога је указала на значај "темељног чишћења" и дезинфекције целог брода како би се спречила могућност да неко додирне контаминирану површину.



Током епидемије сличног вируса, САРС, 2002-2003. године, утврђено је да је више до 300 људи дошло у контакт са вирусом и било заражено због квара на канализационим инсталацијама у једној стамбеној згради у Хонконгу.



Мак Дермотова је подсетила на овај случај, уз упозорење да је могуће да је из сличних разлога оболело толико људи и на јапанском крузеру, па је зато потребно спровести комплетну и потпуну истрагу.



Према њеном мишљењу, нема разлога да карантин не буде успешан, осим у случају озбиљних пропуста у спровођењу прописаних мера и процедура.



Неколико путника је упоредило брод са "пловећим затвором" иако им је, како кажу, било дозвољено да се прошетају палубом под условом да носе заштитну маску и да не ступају у интеракцију са другим путницима.



Др Пол Хантер сматра да је тако велики број оболелих могуће довести у везу са пропустима у спровођењу ригорозних карантинских мера.



"На броду је тешко спроводити карантинске мере и не сумњам да је било путника који су сматрали да њима нико не може да нареди или пропише шта могу, а шта не могу да раде", указао је Хантер.



Изразио је велико разочарење што увођење карантнина на брод "Дијамантска Принцеза" није спречило ширење вируса, па ће неки путници поново морати у изолацију када допутују у своје матичне земље.



"Узевши у обзир како је вирус наставио да се шири, морамо да претпоставимо да је свако ко напусти брод потенцијални домаћин вируса и стога путници морају да проведу још две недеље у изолацију. У супротном, био би то озбиљан немар", упозорио је Хантер.



Јапански званичници сматрају да је 14-дневни карантин на броду адекватна мера и подсећају да се из Вухана вратило 500 Јапанаца, осим једног за кога се мислило да је заражен, али се после двонедељне изолације испоставило да није.



Јапански званичници су изразили уверење да су мере на броду биле ефикасне.



Одмах после 5. фебруара издата је наредба за 1.000 чланова посаде и прописано обавезно ношење заштитне маске, прање руку и коришћење средстава за дезинфекцију.



Издата је и наредба о обустави свих активности у ресторанима, баровима и другим заједничким просторијама на броду.



Шеф агенције за хитне ситуације у СЗО, др Мајкл Рајан, изјавио је да његова служба сарађује са јапанским властима како би се путницима омогућио што бржи одлазак са брода.



"Важно је да имамо адекватан приступ", оценио је Рајан прошле недеље и апеловао на све земље да воде рачуна о људским правима путника.



"Радимо на томе да се људима не намеће непотребно задржавање без разлога", рекао је он.



Путници су добили инструкције да остану у својим кабинама, да се не крећу или ступају у контакт са другим путницима. Они који су смештени у кабине без прозора, сваког дана су могли да изађу на један сат да раде гимнастику или да се прошетају по палуби.



Двонедељни карантин је уведен највише због путника јер је посада морала да настави да опслужује госте брода храном, чистим вешом, да чисти и одржава комплетне бродске капацитете, а онда и да припрема посебну храну за себе.



Ипак, они деле заједничке кабине и због тога је неколико чланова посаде оболело и након увођења карантина, указао је на недавно одржаној конференцији за новинаре бивши регионални директор канцеларије СЗО, Шигеру Оми.



Он је оценио да је карантнин у почетку сматран ефективном мером, али вирус је и неким другим путевима успео да стигне до локалних насеља широм Јапана где су се појавили случајеви обељевања којима се не може ући у траг.



"У таквим околностима, јасно је да је ширење вируса неизбежно и увођење карантина не долази у обзир", оценио је Оми и упозорио да би сада у фокусу требало да буде спречавање даљег ширења заразе у локалним заједницама, а не контрола граница.



Неки стручњаци сматрају да је у старту требало искрцати све путнике са брода и упозоравају да су "бродови озлоглашени као инкубатори за вирусе".



Према речима Артура Каплана, професора биоетике на Високој медицинској школи у Њујорку "...морално оправдано је држати те људе на броду само уколико нема других могућности".



Каплан сматра да је други карантин, након изласка са брода оправдан, али замера да су званичници у старту пропустили да објасне "шта ако њихов план не успе".



"Никада није добро да се изгубе људска и права на слободу кретања, али још две недеље изолације нису непотребно оптерећења јер су у функцији да спрече даље ширење болести", образложио је Каплан.