Milica Novaković i Strahinja Bukvić za „Dnevnik“ o bronzama na EP u kajaku: Vetar u leđa za Pariz

Ovim su napravili lep uvod za Olimpijske igre u Parizu koje su najveći cilj u sezoni.

Novosađanka je odbranila treće mesto u olimpijskoj disciplini jednosedu na 500 m, dok je Strahinja u KL2-200 m obezbedio prvo odličje u karijeri na velikim takmičenjima, kao i za srpski parakajak.

– Polako se utisci sležu i tek postajem zapravo svesna ogromnog značaja koji nosi ova medalja – rekla je za „Dnevnik“ Milica Novaković, koju trenira suprug Antun. – Ovo je tako jedan lep pokazatelj našeg dobrog, mogu slobodno reći porodičnog rada i tim pre mi je značaj još veći nego ranije. Zaista sam srećna. Evropsko nam je bila stanica do Olimpijskih igara u Parizu, kao presek stanja i dobra provera. Naravno da utiče pozitivno izboriti se u jakoj konkurenciji i osvojiti medalju, olimpijska je godina, svi takmičari su maksimalno spremni, a u kajaku sprintu se greške ne praštaju.

Novakovićeva je zadovoljna trkama u jednosedu, dok je u četvercu sa Marijom Dostanić, Anastazijom Bajuk i Dunjom Stanojev, koji ima normu za Pariz, zauzela poslednje mesto u finalu.

– U jednosedu sam kvalifikacionu trku odlično odradila i pobedom prošla direktno u finale. Posle dana pauze usledila je borba za medalju, a nakon nje ubrzo i finale u četvercu. Spremna sam bila za obe trke, fizički i psihički i to mi nije bila novina, jer sam i ranije imala takva iskustva, pa i u tri discipline sam nekoliko sezona učestvovala. Zato mi je ostao težak osećaj zbog četverca, jer znam koliko smo devojke i ja spremne, kakve smo sjajne treninge odrađivale, vremena i brzine postizale i da je to sve u nama i unutar našeg četverca, a nismo uspele to da pokažemo. Zapravo, imale smo lošu trku, a to je ono što sam spomenula – greške se ne praštaju. Kad se crta podvuče, analiziramo, popravljamo šta treba i nastavljamo dalje – opisala je Milica ostvarenja u Segedinu.

Bukvić je prvi parakajakaš iz Srbije koji će učestvovati na paraolimpijskim igrama.

– Oduševljen sam, utisci se još nisu slegli i svi su ponosni na mene – rekao je za „Dnevnik” Strahinja Bukvić. – Potajno smo očekivali odličje, ali više je bilo do toga što sam ja verovao da mogu do postolja. Znao sam da ako izveslam najbolje, što sam već pokazao, da mogu da se umešam u bobru za neku medalju.

Bukvića, kog trenira Petar Tatar, sada očekuju pripreme za POI u Parizu.

– Meni motiva nikad ne manjka, pogotovo za Pariz, ali ova medalja jeste veliki korak napred. Odmaram samo do četvrtka i nastavljamo sa radom, da dižemo formu za najvažnije takmičenje sezone – dodao je Bukvić.

Čestitke kajakašima stizale su sa svih strana.

– To je za mene sve novo i navikavam se – rekao je Strahinja Bukvić. – Osvajanje bronze sam proslavio sa drugarima po povratku u Novi Sad, a potom i sa roditeljima u Bačkom Sokolcu.

K. Bugarski