Милица Новаковић и Страхиња Буквић за „Дневник“ о бронзама на ЕП у кајаку: Ветар у леђа за Париз

Овим су направили леп увод за Олимпијске игре у Паризу које су највећи циљ у сезони.

Новосађанка је одбранила треће место у олимпијској дисциплини једноседу на 500 м, док је Страхиња у КЛ2-200 м обезбедио прво одличје у каријери на великим такмичењима, као и за српски паракајак.

– Полако се утисци слежу и тек постајем заправо свесна огромног значаја који носи ова медаља – рекла је за „Дневник“ Милица Новаковић, коју тренира супруг Антун. – Ово је тако један леп показатељ нашег доброг, могу слободно рећи породичног рада и тим пре ми је значај још већи него раније. Заиста сам срећна. Европско нам је била станица до Олимпијских игара у Паризу, као пресек стања и добра провера. Наравно да утиче позитивно изборити се у јакој конкуренцији и освојити медаљу, олимпијска је година, сви такмичари су максимално спремни, а у кајаку спринту се грешке не праштају.

Новаковићева је задовољна тркама у једноседу, док је у четверцу са Маријом Достанић, Анастазијом Бајук и Дуњом Станојев, који има норму за Париз, заузела последње место у финалу.

– У једноседу сам квалификациону трку одлично одрадила и победом прошла директно у финале. После дана паузе уследила је борба за медаљу, а након ње убрзо и финале у четверцу. Спремна сам била за обе трке, физички и психички и то ми није била новина, јер сам и раније имала таква искуства, па и у три дисциплине сам неколико сезона учествовала. Зато ми је остао тежак осећај због четверца, јер знам колико смо девојке и ја спремне, какве смо сјајне тренинге одрађивале, времена и брзине постизале и да је то све у нама и унутар нашег четверца, а нисмо успеле то да покажемо. Заправо, имале смо лошу трку, а то је оно што сам споменула – грешке се не праштају. Кад се црта подвуче, анализирамо, поправљамо шта треба и настављамо даље – описала је Милица остварења у Сегедину.

Буквић је први паракајакаш из Србије који ће учествовати на параолимпијским играма.

– Одушевљен сам, утисци се још нису слегли и сви су поносни на мене – рекао је за „Дневник” Страхиња Буквић. – Потајно смо очекивали одличје, али више је било до тога што сам ја веровао да могу до постоља. Знао сам да ако извеслам најбоље, што сам већ показао, да могу да се умешам у бобру за неку медаљу.

Буквића, ког тренира Петар Татар, сада очекују припреме за ПОИ у Паризу.

– Мени мотива никад не мањка, поготово за Париз, али ова медаља јесте велики корак напред. Одмарам само до четвртка и настављамо са радом, да дижемо форму за најважније такмичење сезоне – додао је Буквић.

Честитке кајакашима стизале су са свих страна.

– То је за мене све ново и навикавам се – рекао је Страхиња Буквић. – Освајање бронзе сам прославио са другарима по повратку у Нови Сад, а потом и са родитељима у Бачком Соколцу.

К. Бугарски