DNEVNIKOV MESEC ŽENSKOG ŠAHA - Jovana Erić: Želim da postanem univerzalna šahistkinja

Od devet kola, naše šahistkinje su osam puta igrale sa nekom od 10 reprezentacija sa najvišim rejtingom na turniru, a ipak su do poslednjeg kola bile u ozbiljnoj konkurenciji za osvajanje neke od medalja.

Ženski velemajstor Jovana Erić (31) je standardni član našeg nacionalnog tima. Dvostruka šampionka Srbije (2011. i 2021. godine) je rođena u Loznici. Drevnu igru je naučila od oca i brata. Odličja koja je osvojila u kadetskoj, omladinskoj i juniorskoj konkurenciji, na domaćim i međunarodnim takmičenjima, teško je pobrojati.

Na Univerzitetu u Beogradu je završila master studije. Tokom studijskih dana je predstavljala Univerzitet na Univerzijadama. Na ovim takmičenjima je došla do bronzane pojedinačne medalje, a zajedno sa koleginicom iz reprezentacije ženskim intermajstorom Adelom Velikić do zlata u ekipnoj konkurenciji. Takođe, osvojila je i titulu prvaka Srbije u ekipnoj konkurenciji 2021. godine sa Sirmiumom iz Sremske Mitrovice, za koji i danas nastupa. Od vojvođanskih klubova branila je boje i Jugovića iz Kaća.

Nekoliko puta ste istakli da na šah gledate kao na umetnost. Šta vam je u njemu najlepše? Šta smatrate da je razlog zbog kog ste ostali u drevnoj igri?

– Na šah sam uvek gledala kao na umetnost pre svega zbog lepote šahovskih kombinacija, kao i fantastičnih pozicionih dostignuća. Iako zvanične turnire igram od devete godine i dalje šahovska igra ostaje dovoljno složena da me zadrži u svom okrilju. Šah mi je dosta toga pružio, kako na ličnom i profesionalnom razvoju, tako i kroz mogućnost čestih putovanja od najranijeg uzrasta i upoznavanja drugih kultura i nacija. Smatram da je upravo moje stalno prisustvo u šahovskoj areni jedan od načina da mu se odužim.

Kako se pripremate za velika takmičenja?

– U poslednje vreme sam dosta pažnje poklanjala sređivanju svog repertoara, jer u današnje vreme šah se dosta ubrzao i teorija je dosta uznapredovala. Pokušavam da postanem univerzalna igračica tako da dosta pažnje posvećujem radu na strategiji, iako su mi dinamika i kombinatorika prirodno jače strane. Volim da detaljno analiziram svoje partije, kao i partije vrhunskih igrača za koje smatram da bi mi koristile u daljem usavršavanju.

Kako biste uporedili stanje u srpskom šahu kada ste počinjali u odnosu na današnju situaciju?

– Tada je sve izgledalo dosta drugačije. Uglavnom se radilo iz starih knjiga, dok sam prvi laptop dobila sa 14 godina i tada su programi za analizu bili dosta slabiji od sadašnjih, ali su i te kako bili od pomoći. Atmosfera u Šahovskom savezu Srbije je bila hronično loša i apatična, i nije se stvaralo pogodno tlo za rast i razvoj mladih šahista. I sami ljudi koji su tamo radili su stalno ponavljali istu mantru - da se od šaha ne može živeti i da je bolje završavati fakultet i tražiti „normalan“ posao. Na temu podmlađivanja reprezentacije i pružanja šanse mladima se negativno gledalo, što sam videla i na svom primeru. U tom domenu danas je situacija dosta bolja, mada se može reći da se i tu nekad ide u drugi ekstrem. Nova garnitura ljudi u Savezu je svakako pomogla da se sada situacija znatno popravi.

Kao i većina najboljih srpskih šahistkinja vi ste visoko obrazovana osoba, što je retkost u muškoj konkurenciji. Šta mislite da je razlog tome?

– To je problem društvene prirode. Žene se bore i dalje sa normama koje su im nametnute iz davnih vremena, sa pozitivnom novinom da sada mogu slobodno da se obrazuju i rade. Sa druge strane, i dalje se usmeravamo na uloge koje se smatraju prikladnijim za naš pol, pa tako uloga žene kao profesionalnog šahiste nije dovoljno primamljiva za sredinu u kojoj živimo. Muškarci imaju tu privilegiju da mogu slobodno da se fokusiraju na jednu stvar koja im je od značaja, bio to šah ili karijera u nekoj drugoj oblasti, bez dodatnih socijalnih pritisaka u drugim oblastima života, što opet sa ženama nije slučaj.

Standardna ste reprezentativka Srbije. Ženska selekcija je bila vrlo blizu medalje i napravila je fantastičan rezultat na Evropskom prvenstvu u Budvi. Kakvi su vaši utisci sa tog takmičenja i o saradnji sa novom selektorkom Alisom Marić?

– Ženska reprezentacija je igrala protiv osam od deset najboljih reprezentacija na turniru, pa je tim i ostvareni uspeh mnogo veći, iako je u našem timu došlo do smanjenja prosečnog timskog rejtinga pre ovog takmičenja, pa naša startna pozicija nije bila realna. Prvi put nakon dosta godina došle smo u situaciju da igramo za medalju u poslednjem kolu, tako da je ovaj sastav i te kako sposoban za velike domete. Još je naša bivša selektorka, ženski velemajstor Irina Čoluškina, verovala da upravo ovaj tim može da dođe do medalje na međunarodnoj sceni, uz mnogo više rada i posvećenosti tom zajedničkom cilju. Sa novom selektorkom, Alisom, smo imale odličnu saradnju, i veoma dobro smo svi funkcionisali kao tim.

Kakvo je vaše mišljenje o sveprisutnoj pojavi varanja u šahu i kako ga iskoreniti?

– Jedan od razloga zašto ne igram šah onlajn jeste upravo zbog toga što se jako često vara preko mreže, i zato što mi onlajn igranje kvari zdravu logiku kada treba da nastupam na ozbiljnim takmičenjima. Uglavnom nastupam na međunarodnim turnirima gde već postoje mere protiv varanja u vidu metalnih detektora, zabrane unošenja elektronskih uređaja, i kašnjenja prenosa partija od 15 minuta. Kada se te mere sprovode kako treba verujem da varanje može da se smanji na minimum, ali su problem, na primer, veliki openi gde se ne prolazi nikakva kontrola. Sećam se da sam prošle godine igrala jedan open turnir gde sam u toaletu koji je trebalo da bude rezervisan samo za igrače, naletela na majku jednog učesnika koja je pričala telefonom. Bizarna situacija koja je nedopustiva, ali se zapravo sreće češće nego što bi se mislilo.

Stefan Kostić