DNEVNIKOV MESEC ŽENSKOG ŠAHA – Teodora Injac: Šah „usisava“ u druge svetove

Prva tabla ženske reprezentacije Srbije intermajstor Teodora Injac ove godine beleži sjajne rezultate, što se vidi i po skoku u rejtingu. Pored toga što je osvojila titulu intermajstora, mlada Beograđanka je ušla i među 40 najboljeplasiranih planetarnih šahistkinja, što je najbolji rezultat bilo kog aktivnog srpskog igrača.

Pažnju svetske šahovske javnosti najviše je skrenula na sebe sjajnim igrama na ovogodišnjem Svetskom kupu u Bakuu (Azerbejdžan) gde je uspela da eliminiše neka izuzetno zvučna imena u ženskom šahu, među kojima je i slavna Ruskinja, koja sada nastupa pod zastavom Švajcarske, bivša prvakinja planete velemajstor Aleksandra Kostenjuk.

Razgovarali smo sa trostrukom prvakinjom Srbije o predstojećem Evropskom prvenstvu u Budvi, stanju u našem nacionalnom timu, šahu u Srbiji i drugim zanimljivim temama.

Počeli ste da igrate šah sa sedam, osam godina. Tada vas je drevna igra očarala. Šta je to toliko zainteresovalo „malu” Teodoru? Da li vas je to i zadržalo ovoliko dugo za šahovskom tablom?

– Odgovoriću u duhu pitanja. Očigledno je u pitanju magija koja ne prestaje. Ne znam kako bih drugačije uspela da objasnim višegodišnju strast koja ne jenjava. Nekad i sama razmišljam o ovom, naizgled jednostavnom pitanju i često mi se nametne odgovor da nisam ja odabrala šah nego da je šah zapravo odabrao mene. Istakla bih osećaj koji odmalena imam kada sednem za šahovsku tablu, način na koji igra ume da me ,,usisa’’ i odvede u uvek neki potpuno drugačiji svet.

Vaš otac je u jednom intervjuu rekao da ste prešli u drugi klub jer ste u prethodnom sve pobeđivali, pa je želeo da imate veći izazov. Kako je na vas delovala ta tranzicija? Kako ste se nosili kroz karijeru sa neuspesima i porazima?

– Tata je oduvek umeo jako lepo da osluškuje moje želje i ambicije u vezi sa šahom i od samog početka mi bio najveća podrška. Sećam se da je baš rano shvatio da su za moj šahovski razvoj partije sa mnogo jačim igračima, rad na greškama i kvalitet igre, važniji od rezultata, te je od početka moje karijere težio igranju jakih otvorenih turnira u inostranstvu. Na taj način sam zaista kroz vreme sticala neophodno iskustvo kada su porazi u pitanju, jer sam negde naučena da me oni još više motivišu da radim na greškama koje su dovele do istih. Svakako da to nije uvek lako, jer nemaju svi porazi istu jačinu, ali su sastavni deo sporta i reakcija na njih je upravo ono što često napravi razliku između igrača.

Kažu da se na šahovskoj tabli vidi i kakav je i psihološki profil igrača. Da li je vaš stil igre pratio vaš razvojni put?

– Ima istine u tome da se život preslikava na tablu. Kod nekih igrača je to potpuno preslikano, a kod nekih manje ili uopšte nije. Za sebe bih mogla da kažem, gledajući iz ove perspektive, da u mnogome projektujem temperament i način života na dinamiku i način igre. Nisam ljubitelj preterano invazivne igre i ne volim previše da se fokusiram na slabe tačke protivnika, već se uvek trudim da održim svoj, nešto mirniji i ponajviše strateški stil, koji mi najviše prija. 

Zahvaljujući medijima šah u svetu, pa i u Srbiji, doživljava ekspanziju. Kako komentarišete stanje u srpskom šahu?

– Pojačana prisutnost šaha u medijima u poslednjih nekoliko godina je sigurno pozitivno uticala i motivisala veliki broj mladih da se oprobaju u ovom sportu. Što se trenutnog stanja šaha u Srbiji tiče, usled poboljšane podrške Šahovskog saveza Srbije, imamo veliki broj novih talentovanih devojčica i dečaka za koje sam sigurna da će u narednim godinama biti ozbiljni kandidati za reprezentaciju.

Zbog zastarelog sistema vrednosti mnoge devojke doživljavaju neki vid diskriminacije, jer neki šah smatraju „muškom” igrom. Kako se protiv toga boriti i kako podstaći mlade devojke da se uključe?

– I ovo pitanje je dokaz da se tretman određenih tema preslikava iz života na sport. Diskriminacije će, nažalost uvek biti, ali je naše da se sa tim borimo i to vidimo samo kao motivaciju da budemo još bolje. Moram da napomenem da je u šahu to poprilično škakljiva tema, jer ja prva smatram da je šah zapravo jedini sport gde su žene povlašćene u odnosu na muškarce, imajući u vidu da postoje otvorena konkurencija, gde je i muškarcima i ženama dozvoljeno da igraju i ženska, što znači da je ženama dat izbor. Ono na čemu treba raditi, jeste da se devojčice još od samog početka bavljenja ovim sportom, što više trude da igraju mešane, otvorene turnire, da se takmiče i sa dečacima i samo će se na taj način postojeća razlika ublažiti i vremenom, nadajmo se, nestati.

Beležite odlične rezultate. Šta je glavni uzrok vašeg uzleta?

– Kvalitetan rad, dobar fokus i izuzetno jaka podrška najvažnijih osoba u mom životu.

Igrate za reprezentaciju već šest godina. Od tada se tim nije puno menjao. Poznajete se izuzetno dobro. Koliko i kako vam to pomaže u toku samog meča?

– Velika je razlika kada se nastupa individualno i timski, zato je veoma važan duh tima, međusobno poštovanje, poverenje i poznavanje. Za sve ove godine uspele smo da ostvarimo sve navedene uslove. Važno je to što verujemo jedna u drugu, međusobno se bodrimo i imamo veliko zajedničko iskustvo u raznoraznim okolnostima za vreme turnira.

Ženska reprezentacija Srbije je napravila lep rezultat na prethodnom Evropskom prvenstvu u Sloveniji i na Olimpijadi u Indiji. Sada su apetiti sigurno porasli. Možete li prokomentarisati konkurenciju?

– Odgovor na ovo pitanje otvara pitanje profesionalnog bavljenja šahom. Brojne evropske zemlje imaju timove čije su igračice uveliko ostvarene, zrele šahistkinje sa ogromnim iskustvom iza sebe, kako u individualnoj, tako i u ekipnoj igri. Imajući to u vidu, smatram da su mladost i želja za timskim uspehom sigurno na našoj strani, kao i jaka težnja da srpski šah pozicioniramo na najbolji mogući način. Bez obzira na naš prosečni rejting, već smo dokazale da možemo da se borimo rame uz rame i sa najjačim ekipama. Zaista smatram da ukoliko sve budemo u dobroj formi i raspoloženju, možemo da se nadamo boljim rezultatima u odnosu na prethodne godine.

Dobile ste novu selektorku, Alisu Marić, što znači i privikavanje na novi sistem rada. Kakva su vaša očekivanja?

– Ovom prilikom ne mogu da ne pomenem dosadašnju selektorku naše reprezentacije, velemajstorku Irinu Čoluškinu, koja je veoma važna i za moj lični razvoj, jer je bila i moj prvi individualni trener. Kao selektorka, uvek je maksimalni trud ulagala u našu dobru psihološku pripremljenost i nalazila različite načine da nas posle poraza motiviše za dalju igru. Aktuelna selektorka Alisa Marić, već je ostvarila dobru komunikaciju sa našom ekipom i mogu da kažem da vlada dobra energija među nama zato što je u pitanju šahistkinja koja iza sebe ima izuzetno respektabilne rezultate kako na individualnom, tako i na ekipnom polju. Uoči svakog evropskog prvenstva ili olimpijade, održavaju se pripreme našeg tima i one predstavljaju dobru priliku za razvoj ekipnog duha i kvalitetnu saradnju sa selektorom. Pored selektora, napominjem da naš tim ima i trenera, internacionalnog majstora Zorana Arsovića, sa kojim sve imamo dugogodišnje iskustvo u radu, te zaista smatram da su ispunjeni svi uslovi za naš uspeh na predstojećem evropskom prvenstvu.

Odigrali ste ogroman broj turnira, stekli dragoceno iskustvo. Kog događaja se najradije sećate?

– Svaki turnir je priča za sebe i svaki pamtim na poseban način, ali uvek ističem svoje prvo učešće na Svetskom kadetskom prvenstvu, koje je održano u Vijetnamu, 2008. godine. Ovaj turnir mi je širom otvorio vrata šaha i pokazao mi da ovaj sport govori sve jezike sveta i povezuje sve igrače, bez obzira na boju kože, naciju, religiju i slično. U stvari, još kao osmogodišnja devojčica sam shvatila značenje latinske izreke, koja je ujedno i moto Svetske šahovske federacije: Gens una sumus – Jedan smo rod.

Stefan Kostić