Sećanja: Pre trideset godina RK Vojvodina se plasirao u elitni rang takmičenja

Mnoge generacije Vojvodininih rukometaša su pokušavale da naprave taj poslednji korak i okrenu novi list klupske istorije, kolektiva koji je osnovan 1948. godine.

Međutim, to je pošlo tek onoj generacija okupljenoj sezone 1992/93, kada je veliki vizionar, neprikosnoveni rukometni radnik i nepopravljivi optimista Perica Radišić i njegov saborac Milovan Ivanović Miki otišli u Kać da dovedu rukometnog mađioničara Đurađa Trbojevića, dugogodišnjeg internacionalca reprezentativnog kalibra, u dvostrukoj ulozi trenera–igrača. Ništa ne bi bilo od velikog uspeha Novosađana da nije bilo sjajne podrške i logistike celokupne uprave, u kojoj su bili Milenko Đerić, Rajko Imbronjev, Dobrivoje Antonić, Luka Zorić, Sima Matić, Blažo Perović, Ratko Radovanović, Drago Tomić, Milanko Opoevlić, Ignjat Čole Marković, Slobodan Ranković, dr Ljiljana Brečić, Ilija Jovičić, Dragan Racić, Milorad Baždar i Živan Stakić. Ispostavilo se da je sjajan spoj odabranih momaka na terenu i rukovodstvukluba bila dobitna kombinacija.

Rukometaši Vojvodine u sezoni 1992/93 godine: Mile Jagetić, Dejan Aničić, Miodrag Mučibabić, Veselin Pižurica, Andrija Senić, Aleksandar Šaranović, Aleksandar Ubavić, Šandor Hodik, Marijus Zarija, Radovan Kukić, Milanko Savčić, Petar Vokić, Milan Milošević i tehniko Mile Milićević, trener-igrač Đurađ Trbojević, pomoćni trener Dragan Racić, šef struke prof. dr Dušan Popmihajlov

– Već prvi pravi test novoformirana ekipa imala je 1992. godine na TV Turniru šampionau Novom Sadu kada smo u konkurenciji Metaloplastike, Crvenke, Borca iz Banjaluke, Partizana,Crvene zvezde i Proletera zauzeli drugo mesto – prisetio se tadašnji kapiten i trener Đurađ Trbojević. – Na čelu struke bio je prof. dr Duško Popmihajlov, a u stručnom štabu pored mene tusu još bili Dragan Racić i Mile Milićević. Posle priprema na Tari, ubedljivo smo osvojili prvo mesto u Drugoj ligi – sever ispred novosadskog Železničara, Sintelona iz Bačke Palanke, Sombora...

Veliki rival Vojvodini tada je bio Železničar, koga je s klupe predvodio Momir Rnić.

– Ta sezona je bila jako teška i pored nekoliko kikseva, pet kola pre kraja, smo osigurali prvo mesto.

Posle 30 godina Vojvodina je u prilici da, posle ulaska u najviši rang 1993. i prve titule 2005. godine, ispiše novu stranicu istorije kluba – da igra prvi put finale EHF Evrokupa sa norveškim predstavnikom i osvoji trofej.

– Pred Vojvodinom je novi, veliki izazov. Nadao se pobedi i da osvoji evro trofej. Upravo ovo je vrhunac onoga što je pokrenuto pre tri decenije. Treba ponovo da se Slana bara ispuni do poslednjeg mesta i da se pomogne ovoj generaciji Vošinih rukometaša da ostvari što bolji rezultat u prvom meču i da na revanš odu sa većom zalihom. Oni su kadri da osvoje trofej I treba da imaju u vidu da se pamte samo oni koji podignu trofej, a ne i finalisti – smatra Trbojević.

Kao prvaci “severa” učestvovali su na kvalifikacionom turniru u Kikindi sa ostalim prvoplasiranim ekipama regiona – Šamotom (Aranđelovac), Lovćenom (Cetinje) i Jagodinom.

– Pobedili smo Lovćen i Jagodinu, a sa Šamotom igrali nerešeno, pa smo boljim i kvalitetnijim igrama, sa pet bodova, osvojili ubedljivo prvo mesto. To je za Novi Sad bilo veliko iznenađenje, pošto se uslovno rečeno mali sport pridružio do tada najpopularnijim sportovima odbojci, košarci i fudbalu. Tada je počelo ozbiljnije da se vodi računa o rukometu u gradu.

Ekipa je imala neosporan kvalitet, kazao je Trbojević, i sa odličnom upravom, koja je vodila klub, a nije bilo lako jer je država tada bila pod sankcijama, napravili su veliki rezultat.

– Svako od navedenih ima zasluge i uloge, ali Perica Radišić je bio spiritus muvens celokupne price, vizionar Vojvodine koja upravo sada prolazi najsvetlije trenutke u istoriji. Zahvalio bih se svim generacijama RK Vojvodina, kako igračima, tako i članovima uprave i navijačima, koji su, svako u svom domenu i trenutku vremena, bili godinama uz Vošu i dali veliki doprinos i koji ne smeju da se zaborave. Sadašnji uspesi Vojvodine se ne mogu zanemariti,ali ne smemo da zaboravimo generacije igrača i članova uprave koji su vodili do sada klub i doprineli da bude na visokom nivou. Nadam se da će sadašnja uprava imati razumevanja i da ćemo se svi okupiti, bar onda, daj bože, kada Vojvodina bude proslavljala 10. uzastopnu titulu i prvi evropski trofej – naglasio je Trbojević.

Jovo Galić