Сећања: Пре тридесет година РК Војводина се пласирао у елитни ранг такмичења

Многе генерације Војводининих рукометаша су покушавале да направе тај последњи корак и окрену нови лист клупске историје, колектива који је основан 1948. године.

Међутим, то је пошло тек оној генерација окупљеној сезоне 1992/93, када је велики визионар, неприкосновени рукометни радник и непоправљиви оптимиста Перица Радишић и његов саборац Милован Ивановић Мики отишли у Каћ да доведу рукометног мађионичара Ђурађа Трбојевића, дугогодишњег интернационалца репрезентативног калибра, у двострукој улози тренера–играча. Ништа не би било од великог успеха Новосађана да није било сјајне подршке и логистике целокупне управе, у којој су били Миленко Ђерић, Рајко Имброњев, Добривоје Антонић, Лука Зорић, Сима Матић, Блажо Перовић, Ратко Радовановић, Драго Томић, Миланко Опоевлић, Игњат Чоле Марковић, Слободан Ранковић, др Љиљана Бречић, Илија Јовичић, Драган Рацић, Милорад Баждар и Живан Стакић. Испоставило се да је сјајан спој одабраних момака на терену и руководствуклуба била добитна комбинација.

Рукометаши Војводине у сезони 1992/93 године: Миле Јагетић, Дејан Аничић, Миодраг Мучибабић, Веселин Пижурица, Андрија Сенић, Александар Шарановић, Александар Убавић, Шандор Ходик, Маријус Зарија, Радован Кукић, Миланко Савчић, Петар Вокић, Милан Милошевић и технико Миле Милићевић, тренер-играч Ђурађ Трбојевић, помоћни тренер Драган Рацић, шеф струке проф. др Душан Попмихајлов

– Већ први прави тест новоформирана екипа имала је 1992. године на ТВ Турниру шампионау Новом Саду када смо у конкуренцији Металопластике, Црвенке, Борца из Бањалуке, Партизана,Црвене звезде и Пролетера заузели друго место – присетио се тадашњи капитен и тренер Ђурађ Трбојевић. – На челу струке био је проф. др Душко Попмихајлов, а у стручном штабу поред мене тусу још били Драган Рацић и Миле Милићевић. После припрема на Тари, убедљиво смо освојили прво место у Другој лиги – север испред новосадског Железничара, Синтелона из Бачке Паланке, Сомбора...

Велики ривал Војводини тада је био Железничар, кога је с клупе предводио Момир Рнић.

– Та сезона је била јако тешка и поред неколико киксева, пет кола пре краја, смо осигурали прво место.

После 30 година Војводина је у прилици да, после уласка у највиши ранг 1993. и прве титуле 2005. године, испише нову страницу историје клуба – да игра први пут финале ЕХФ Еврокупа са норвешким представником и освоји трофеј.

– Пред Војводином је нови, велики изазов. Надао се победи и да освоји евро трофеј. Управо ово је врхунац онога што је покренуто пре три деценије. Треба поново да се Слана бара испуни до последњег места и да се помогне овој генерацији Вошиних рукометаша да оствари што бољи резултат у првом мечу и да на реванш оду са већом залихом. Они су кадри да освоје трофеј И треба да имају у виду да се памте само они који подигну трофеј, а не и финалисти – сматра Трбојевић.

Као прваци “севера” учествовали су на квалификационом турниру у Кикинди са осталим првопласираним екипама региона – Шамотом (Аранђеловац), Ловћеном (Цетиње) и Јагодином.

– Победили смо Ловћен и Јагодину, а са Шамотом играли нерешено, па смо бољим и квалитетнијим играма, са пет бодова, освојили убедљиво прво место. То је за Нови Сад било велико изненађење, пошто се условно речено мали спорт придружио до тада најпопуларнијим спортовима одбојци, кошарци и фудбалу. Тада је почело озбиљније да се води рачуна о рукомету у граду.

Екипа је имала неоспоран квалитет, казао је Трбојевић, и са одличном управом, која је водила клуб, а није било лако јер је држава тада била под санкцијама, направили су велики резултат.

– Свако од наведених има заслуге и улоге, али Перица Радишић је био спиритус мувенс целокупне прице, визионар Војводине која управо сада пролази најсветлије тренутке у историји. Захвалио бих се свим генерацијама РК Војводина, како играчима, тако и члановима управе и навијачима, који су, свако у свом домену и тренутку времена, били годинама уз Вошу и дали велики допринос и који не смеју да се забораве. Садашњи успеси Војводине се не могу занемарити,али не смемо да заборавимо генерације играча и чланова управе који су водили до сада клуб и допринели да буде на високом нивоу. Надам се да ће садашња управа имати разумевања и да ћемо се сви окупити, бар онда, дај боже, када Војводина буде прослављала 10. узастопну титулу и први европски трофеј – нагласио је Трбојевић.

Јово Галић