OD MOKRINA, PREKO NOVOG SADA I KAĆA, DO DRESA AUSTRIJE Nemanja Beloš, rukometaš: Živimo naš san

(Od našeg specijalnog izveštača)

Na klupi Austrije uočljiva su četiri igrača sa prostora bivše Jugoslavije, koje predvode selektor Slovenac Aleš Pajovič Paja i trener golmana Srbin Nikola Marinović, dok se, pored Crnogorca Janka Božovića i Borisa Živkovića, nalazi i 29-godišnji Srbin Nemanja Beloš. Rođeni Novosađanin, poreklom iz Mokrina afirmaciju je stekao u kaćkom Jugoviću, da bi se potom otisnuo u Bregenc na godinu dana, a poslednjih sedam godina je u Gracu.

– Državljanstvo je došlo kao posledica mog osmogodišnjeg boravka u Austriji, to je bila suprugina i moja odluka. U međuvremenu supruga se zaposlila, dobili smo i sina Noela, što je samo učvrstilo i potvrdilo našu odluku. Državljanstvo smo dobili neposredno pred Evropsko prvenstvo, tri dana pre nego što je selektor Pajovič 30. novembra trebalo da preda EHF širi spisak igrača. On je meni nagovestio da mu trebam u reprezentaciji, ali dok ne dobijem državljanstvo ništa od puta na ovo EP – kroz osmeh je za „Dnevnik“ rekao Nemanja Beloš, inače najbolji strelac austrijske lige i levi bek u prošloj sezoni.

Da nije bilo ljudi iz kluba, koji su ubrzali proces, zbog striktne procedure, Beloš verovatno ne bi došao na šampionat u Nemačku.

– Srećan sam što sam dobio poziv, iskreno, bio sam najpre iznenađen pozivom, jer Austrija u poslednje vreme igra jako dobro, što se moglo videti i na Kempa kupu u Portugaliji, koji su osvojili pobedama nad domaćinom, Švajcarskom i afričkom reprezentacijom. Ista postava je dugo na okupu, sve su bolji i u svojim klubovima i u reprezentaciji. Zort sam imao da li ću se uklopiti u već formiranu ekipu.

Poziv nije slučajno stigao.

– Sa sadašnjim selektorom Alešom Pajovičem Nemanja je igrao zajedno sa njim po dolasku u Grac. On je tada bio trener-igrač. Taman sam došao kada je Grac ušao u Prvu ligu. Prošao sam probni trening i odmah mi se sve to svidelo jer Paja zna da sastavi ekipu, a još je bolji za dobru atmosferu, svi su opušteni, smeju se, muzika trešti tokom celog treninga. Drugu sezonu smo već ušli u plej-of, a on je postao selektor. Ostali smo sjajni prijatelji, čak je bio kod mene u Srbiji, i on i supruga su predivni ljudi, pravi prijatelji spremni da nam pomognu kad god nam je teško. I s ponosom sada mogu da kažem da je Aleš Pajovič jedan od bitnijih ljudi u mojoj karijeri.

Austrija je ostvarila dobar rezultat u Nemačkoj.

– I sami se čudimo kako dobro nam ide. Svi ne da samo delujemo kao ekipa, nego to zaista i jesmo. Svi smo podređeni cilju, a ko će provesti koliko vremena na terenu potpuno je nebitno. Bitan je cilj. Selektor je napravio dobru atmosferu, a sam po sebi filing da si u ekipi čini te posebnim. Kada dobijemo šansu, svak od nas daje maksimum, bez zadrške i razmišljanja u tom trenutku o klupskoj karijeri, jednostavno ginu. Ja sam drugi levi bek posle Bilika, koji 10 godina igra u Kilu, nosi igru sa Hutečekom, ako treba da se odmori čekam kao zapeta puška. Imamo dva vrhunska krila i desna beka, pivota, golmana... Ekipa uopšte nije loša.

Beloš je pratio utakmice reprezentacije Srbije na EP.

– Žao mi je kako su prošli. Šteta. Desi se. Čuo sam se sa mojim kumom Dejanom Milosavljevom, vidim nije mu lako. Da se nije desilo ono protiv Islanda, da su izgubili pobedu, sve bi bilo drugačije, sada bi možda pričali o Srbiji kao iznenađenju. Več dve-tri godine se čekalo ovo prvenstvo i svi smo mislili doći će do eskalacije dobrih rezultata. A, ono... – rekao je Beloš.

Recept je jednostavan.

– Mi smo na Prvenstvo došli da pobedimo Rumuniju. Kad to završimo tek onda razmišljamo o narednom protivniku, damo pun gas 60 minuta, pa šta bude. Neverovatno, ali zasluženo je sve što smo ovde uradili. Treniramo lagano, opušteno, uz muziku, taktički se pripremimo rivala i to je to. U austrijskim novinama se samo piše o rukometu. To nam daje još veću snagu. Živimo san.

Nemanja je igrao za kadetsku i juniorsku reprezentaciju Srbije u generaciji Milosavljeva, Cupare, Mladenovića, terzića, Đukića, Radovanovića, Sretenovića..., a na odgovor na pitanje da li mu je žao što ne igra za A tim Srbije nismo dugo čekali.

– Iskreno, više mi nije žao, kada već godinama nisam dobio šansu, nisam čak ni bio pozivan. Postao sam ravnodušan, bilo mi je svejedno. Bez obzira na to, uvek navijam i bodrim Srbiju, najviše zbog kuma Milosavljeva pošto znam koliko se daje i koliko je posvećen i kada god se čujemo samo razmišlja o nastupu za Srbiju i da je kucnuo čas da se ostvari dobar rezultat. Onda se desi rezultatski krah i zaista mi ih je žao, pogotovo njega – jasan je Nemanja Beloš.

Jovo Galić

Nemanja prati srpsku Superligu uglavnom kroz rezultate, jedino Vojvodinine odgleda mečeve, pogotovo evropske.

– Liga je u Srbiji mnogo ojačala, ima nekoliko dobrih ekipa, gde samo ako si dobar igrač možeš da prođeš. Neki naši igrači koji su u inostranstvu pitanje je da li bi imali mesta u tim ekipama. Ovo što Vojvodina radi je dobar posao i na ponos svih nas. Drago mi je da je to neko prepoznao i da se ulažu pare. Volim da gledam Vojvodinu, pogotovo mi se sviđa odbrana i nadam se da će prirediti još uspeha u Evropi.