ОД МОКРИНА, ПРЕКО НОВОГ САДА И КАЋА, ДО ДРЕСА АУСТРИЈЕ Немања Белош, рукометаш: Живимо наш сан

(Од нашег специјалног извештача)

На клупи Аустрије уочљива су четири играча са простора бивше Југославије, које предводе селектор Словенац Алеш Пајович Паја и тренер голмана Србин Никола Мариновић, док се, поред Црногорца Јанка Божовића и Бориса Живковића, налази и 29-годишњи Србин Немања Белош. Рођени Новосађанин, пореклом из Мокрина афирмацију је стекао у каћком Југовићу, да би се потом отиснуо у Брегенц на годину дана, а последњих седам година је у Грацу.

– Држављанство је дошло као последица мог осмогодишњег боравка у Аустрији, то је била супругина и моја одлука. У међувремену супруга се запослила, добили смо и сина Ноела, што је само учврстило и потврдило нашу одлуку. Држављанство смо добили непосредно пред Европско првенство, три дана пре него што је селектор Пајович 30. новембра требало да преда ЕХФ шири списак играча. Он је мени наговестио да му требам у репрезентацији, али док не добијем држављанство ништа од пута на ово ЕП – кроз осмех је за „Дневник“ рекао Немања Белош, иначе најбољи стрелац аустријске лиге и леви бек у прошлој сезони.

Да није било људи из клуба, који су убрзали процес, због стриктне процедуре, Белош вероватно не би дошао на шампионат у Немачку.

– Срећан сам што сам добио позив, искрено, био сам најпре изненађен позивом, јер Аустрија у последње време игра јако добро, што се могло видети и на Кемпа купу у Португалији, који су освојили победама над домаћином, Швајцарском и афричком репрезентацијом. Иста постава је дуго на окупу, све су бољи и у својим клубовима и у репрезентацији. Зорт сам имао да ли ћу се уклопити у већ формирану екипу.

Позив није случајно стигао.

– Са садашњим селектором Алешом Пајовичем Немања је играо заједно са њим по доласку у Грац. Он је тада био тренер-играч. Таман сам дошао када је Грац ушао у Прву лигу. Прошао сам пробни тренинг и одмах ми се све то свидело јер Паја зна да састави екипу, а још је бољи за добру атмосферу, сви су опуштени, смеју се, музика трешти током целог тренинга. Другу сезону смо већ ушли у плеј-оф, а он је постао селектор. Остали смо сјајни пријатељи, чак је био код мене у Србији, и он и супруга су предивни људи, прави пријатељи спремни да нам помогну кад год нам је тешко. И с поносом сада могу да кажем да је Алеш Пајович један од битнијих људи у мојој каријери.

Аустрија је остварила добар резултат у Немачкој.

– И сами се чудимо како добро нам иде. Сви не да само делујемо као екипа, него то заиста и јесмо. Сви смо подређени циљу, а ко ће провести колико времена на терену потпуно је небитно. Битан је циљ. Селектор је направио добру атмосферу, а сам по себи филинг да си у екипи чини те посебним. Када добијемо шансу, свак од нас даје максимум, без задршке и размишљања у том тренутку о клупској каријери, једноставно гину. Ја сам други леви бек после Билика, који 10 година игра у Килу, носи игру са Хутечеком, ако треба да се одмори чекам као запета пушка. Имамо два врхунска крила и десна бека, пивота, голмана... Екипа уопште није лоша.

Белош је пратио утакмице репрезентације Србије на ЕП.

– Жао ми је како су прошли. Штета. Деси се. Чуо сам се са мојим кумом Дејаном Милосављевом, видим није му лако. Да се није десило оно против Исланда, да су изгубили победу, све би било другачије, сада би можда причали о Србији као изненађењу. Веч две-три године се чекало ово првенство и сви смо мислили доћи ће до ескалације добрих резултата. А, оно... – рекао је Белош.

Рецепт је једноставан.

– Ми смо на Првенство дошли да победимо Румунију. Кад то завршимо тек онда размишљамо о наредном противнику, дамо пун гас 60 минута, па шта буде. Невероватно, али заслужено је све што смо овде урадили. Тренирамо лагано, опуштено, уз музику, тактички се припремимо ривала и то је то. У аустријским новинама се само пише о рукомету. То нам даје још већу снагу. Живимо сан.

Немања је играо за кадетску и јуниорску репрезентацију Србије у генерацији Милосављева, Цупаре, Младеновића, терзића, Ђукића, Радовановића, Сретеновића..., а на одговор на питање да ли му је жао што не игра за А тим Србије нисмо дуго чекали.

– Искрено, више ми није жао, када већ годинама нисам добио шансу, нисам чак ни био позиван. Постао сам равнодушан, било ми је свеједно. Без обзира на то, увек навијам и бодрим Србију, највише због кума Милосављева пошто знам колико се даје и колико је посвећен и када год се чујемо само размишља о наступу за Србију и да је куцнуо час да се оствари добар резултат. Онда се деси резултатски крах и заиста ми их је жао, поготово њега – јасан је Немања Белош.

Јово Галић

Немања прати српску Суперлигу углавном кроз резултате, једино Војводинине одгледа мечеве, поготово европске.

– Лига је у Србији много ојачала, има неколико добрих екипа, где само ако си добар играч можеш да прођеш. Неки наши играчи који су у иностранству питање је да ли би имали места у тим екипама. Ово што Војводина ради је добар посао и на понос свих нас. Драго ми је да је то неко препознао и да се улажу паре. Волим да гледам Војводину, поготово ми се свиђа одбрана и надам се да ће приредити још успеха у Европи.