IZ STRUČNOG UGLA Boris Rojević: Nemamo kvalitet za medalju, ali imamo da pobedimo Mađare i Crnogorce

Rana i (ne)očekivana eliminacija rukometaša Srbije sa Eura 2024. prilično je razačoralo sve poklonike ovoga sporta, koji je, hteli mi ili ne da to priznamo, privukao pažnju naše javnosti, što govore i podaci o gledanosti. I Borisu Rojeviću trebalo je vremena da sabere utiske posle poraza od Crnogoraca i eliminacije sa EP.

– Teško je sada pričati u ovom trenutku, biti pametan, ali je evidentno da je potpuno bezidejna igra bila u napadu, da naš selektor nije imao jasnu ideju koji su to bekovi kojima može da veruje. U pripremnom periodu mora je da raščisti koja su to bar dva beka koja će da vuku u napadu, stalno ih je menjao. Napad je bio jednoličan, bezidejan, pa ekipa nije delovala jedinstvena, sa puno naboja, spremna za velika dela. Imam osećaj da su momci hteli, ali nešto se dešavalo što je ostavljalo bledu sliku. Nisam bio unutra s njima, kako bih mogao da potvrdim sve ono što sam primetio – u dah je rekao Boris Rojević.

Tonijeva energija neodgovarajuća

Rojević je pre dve godine izašao iz stručnog štaba, ali tek sada se vidi da je to bio njegov potez kao znak (ne)slaganja sa smerom u kojem ide politika naše igre.

– Istina da sam sam izašao kako bi se posvetio svom klubu, što se ispostavilo ispravnim, ali ne bih to uradio da sam se osećao dovoljno iskorišćenim. Bilo mi je teško, ali nisam video svoju ulogu da pomognem u toj priči. Moje ideje nisu prihvaćene, izneo sam ono što nije štimalo, mislio sam da može drugačije i jedino mi je ostalo da se povučem.

Toni je uradio neke stvari dobro, ali su neke morale drugačije i bolje.

– On je uneo požrtvovan rad, svi igrači mu se odazivaju, što nije bio slučaj kod njegovih prethodnika. Ne sviđa mi se Tonijeva energija. Mi smo na utakmice trebali da izađemo u takvom borbenom raspoloženju kao da nam je to poslednje. On je morao prvi da pokaže „ratničku“ nenormalnu energiju koju će da prenese na igrače. Jednostavno nije razumeo naš mentalitet, što sam mu pokušavao da objasnim. Nije mi se svidelo vođenje utakmica šablonski. To smo mogli da vidimo protiv Mađara, Borzaš je bio najbolji u prvom poluvremenu, da bi u drugom završio na klupi, pošto je to bila Đorđićeva strana.

Neodgovarajuća igra i rešenja, ponavljala su se iz utakmice u utakmicu.

– Ponovo smo ostavljali šutere Borozana i Vujovića, koji su odlični šuteri sa devet metara, trebali smo da imamo dubinu halfova. Opet se pokazala loša igra „dva na dva“ sa pivotom. Iako smo posle susreta s Mađarskom loše branili visokog i korpulentnog pivota Banhidija, sada smo to isto radili i sa Grbovićem, koji je njegova sušta suprotnost. Od početka je napad štucao, jednostavno ga nismo imali pripremljenog, a tek koji su to bekovi na levoj i desnoj strani koji treba da iznesu prvenstvo. Mnogo se lutalo, slika nije bila baš najjasnija.

Srbija je ostvarila porazan rezultat.

Boris smatra da mora da se vrati kult reprezentacije

– Crnogorci su pokazali kako se to radi. Zbog toga sam tužan bio posle te utakmice. Imao sam osećaj da nam nedostaje zajedništvo. Ne sme da nam se desi ćutnja u narednih mesec dana i puj pike ne važi. Ako mislimo da idemo napred, moramo da sednemo i da razgovaramo, da iznesemo sve što ne valja, da cela naša organizacija poradi na zajedništvu, na kultu. Jako sam tužan i ljubomoran bio kada sam video da nastup Farana u dvorani prati 5.000 navijača, a zemlja ima ukupno 53.000 stanovnika. Moraju da budu pune dvorane kada igra reprezentacija. To mora i da se zasluži.

– Možda nemamo kvalitet za polufinale, ali sam ubeđen da smo imali kvalitet da pobedimo Mađarsku i Crnu Goru i da se nađemo u drugom krugu. Ova situacija je izuzetno teška za sve nas iz rukometa. Sada će teško biti i u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo zbog poraza od Crne Gore, jer do 17. mesta bismo bili u boljem šeširu, ovako... dobićemo mnogo težeg protivnika.

Boris se složio s konstatacijom da posle ovakvog turnira teško možemo da budemo zadovoljni s bilo čim.

– Teško!

Ćutanjem se ne rešavaju problemi

Ko je i šta pokvarilo atmosferu?

Rojević je ostao nedorečen prilikom iznošenja utiska o tome šta je nedostajalo „orlovima“ na ovogodišnjem šampionatu.

– Nije mi se dopalo to što nismo bili koncentrisano ratnička ekipa, delovali su zbunjeno. Ostaje nejasnoća šta se dogodilo tokom priprema, pre odlaska reprezentacije, zbog nečega se pokvarila atmosfera. Oni to najbolje znaju, a ja nisam bio tamo, pa ne mogu da pričam o tome. Verovatno dok se ohlade glave, neko će progovoriti na tu temu. 

Toni Đerona je, posle duže vremena, jedan od retkih selektora koji je dobio od RSS da s ekipom bude olimpijski ciklus.

Vraćanje odbrani

Trener Vojvodine prati šampionat u Nemačkoj, a za oko mu je zapelo nekoliko zanimljivih detalja.

– Polako se sve reprezentacije vraćaju odbrani. Jedno vreme samo se forsiralo trčanje bez odbrane, sada se ponovo smanjuje broj postignutih golova, i to ispod 60. Vraćaju se čvrste odbrane, kontrolisano trčanje... Nisam video mnogo nekih novina.

Bilo je mnogo iznenađenja.

– To je potvrda da je došlo vreme da svako svakoga može da pobedi. I pokazuje se da budžet ne pobeđuje. Mi smo bili totalni favorit protiv Crne Gore, pa kako je završena utakmica. Farska Ostrva, pa Španci su se vratili kući posle prvog kruga.

– Četvrto mesto u grupi nije realnost kvaliteta naših igrača. Da li je realnost naša da teško možemo da dođemo do medalje, sigurno da jeste. Treba još mnogo vremena da prođe da mi dođemo u poziciju da osvajimo neku medalju, ali sam siguran da smo bili prva ili druga reprezentacija po kvalitetu u našoj grupi. Da smo se plasirali u glavnu fazu, u svim utakmicama uglavnom bismo bili autsajderi. Ubeđen sam da od Mađarske i Crne Gore imamo ozbiljniju reprezentaciju i da smo morali da ih pobedimo. A ni Island nije bio ništa posebno.

Jovo Galić