Golman Tibor Ivanišević: Uvek u službi reprezentacije
(Od našeg specijalnog izveštača)
ZAGREB: Protiv Francuza naš golman Tibor Ivanišević dobio je prvu pravu šansu na Evropskom prvenstvu. Iako smo doživeli rezultatski fijasko (30:39), Ivanišević se predstavio u lepom svetlu protiv svetskih prvaka i 30 minuta provedenih među stativama bilo je dovoljno da pokaže da nije slučajno dobio selektorov poziv.
„Drago mi je što sam dobio šansu, što sam imao solidan učinak, ali nismo rezultatski dobro prošli, pa samim tim i celokupan utisak dobija drugu dimenziju. Igrali smo protiv Francuza, znamo dobro ko su oni i žao mi je što smo posle dobrog početka ušli u lošu fazu igre, koja ne zaslužuje prolazne ocene“, rekao je Ivanišević.
Kako si se nosio s činjenicom da na prethodnim utakmicama nisi dobijao veću minutažu?
„Ja to ne gledam tako i time uopšte nisam opterećen. Ovde sam u službi zemlje koju predstavljam. Nikada ne razmišljam o tome koliko ću i da li ću braniti, zna se ko odlučuje o tome. Ovde niko ne treba da bude iznad grba, niti tako da se postavi. Koliko god dobiješ šansu trebalo bi da daš maksimum i da se predstaviš u što boljem svetlu i da budeš deo tima. Nekada dobiješ veću ili manju minutažu, na kraju kada se podvuče crta sve to dođe na svoje mesto.“
Ovo je tvoj debi, kakve utiske nosiš?
„Debitovao sam na najjačem takmičenju, to je veliko iskustvo za mene, drago mi je da sam učešćem na EP ispunio san. Utisak je mogao da bude i bolji da smo ostvarili bolji rezultat. Imajući u vidu stanje u srpskom rukometu, ovo je samo stepenica u povratku na stare staze. Ništa se ne može preko noći, za bolje rezultate potrebno je vreme.“
Ti i Cupara ste mladi a dobili ste šansu da branite boje Srbije?
„Nas dvojica smo počeli karijeru u Voždovcu, potom smo igrali u Zvezdi, na EP smo cimeri. Uzajamno se poštujemo, jedan drugom smo podrška, svesni smo sitaucije u kojoj smo se našli. Pre nas su i stariji golmani bili debitanti u reprezentaciji. Bez obzira na rezultate, smatram da smo pružili dobre partije.“
Srećno ste prošli u drugi krug, kako ocenjuješ igru našeg tima?
„Nekada sreća treba i da se zasluži. Na šampionatu je bilo odličnih ekipa koje su igrale dobro, ali se nisu plasirale u drugi krug. Ovo je za mene prvo veliko takmičenje u seniorskoj reprezentaciji. Svi treba da gledamo pozitivne stvari koje su se ovde desile. Naravno da je veliki uspeh što smo prošli u drugi krug, ako se ima u vidu da je Srbija samo 2006. i kao domaćin 2012. uspela da dođe do glavne runde. To je po meni pozitivno što se desilo u Hrvatskoj. Treba imati u vidu da je u ekipi mnogo bilo debitanata i da će im ovo iskustvo mnogo značiti za budućnost. Ambijent u Splitu, kada smo igrali protiv Hrvata, će svako od nas pamtiti za ceo život, bez obzira na krajnji rezultat. Značiće mi za klupsku i za reprezentativnu karijeru.“
Pred vama poslednja utakmica na EP, protiv Belorusije, koja kao i Srbija nema osvojen bod u drugoj fazi?
„Možda je to za nas najvažnija utakmica, ne samo rezultatski. Pobeda bi nam značila mnogo na psihološkom planu, zato ćemo dati i poslednji atom snage da slavimo. Znam da će biti mnogo teško, jer smo svi ovde došli iz klubova u kojima smo odigrali veliki broj utakmica, bez odmora smo prošli pripreme i kontrolne mečeve i ako uzmemo celokupnu situaciju ovde na šampionatu, onda je jasno da će biti teško pronaći novu snagi i energiju da bismo se pobedom oprostili od EP. Nadam se da će biti sve kako valja. To bi bilo važno i kao uvertira za predstojeći baraž za SP“, kazao je Tibor Ivanišević.
Tekst i foto: Jovo Galić
Srbija u srcu
Nismo se proslavili na ovom Evropskom prvenstvu rukometaša, ni igrom, ni rezultatima, ni vođenjem reprezentacije. Ukratko, doživeli smo fijasko. Ipak, više od rezultata gorak utisak ostavio je nastup pred medijima selektora Jovice Cvetkovića, koji svoj narod naziva „malim i nikakvim", a svoju državu „klozetom Evrope".
Srbija i srpski narod su u dva svetska rata izišli kao pobednici i jedna je od retkih država u svetu koja rezultate svojih sportista vrednuje nacionalnim priznanjem - nacionalnom penzijom. Bez tog redovnog mesečnog primanja, koje i nije tako malo, mnogi istaknuti sportisti bi po završetku karijere živeli jako teško. A novac za nacionalna priznanja izdvaja se iz primanja tog „malog, ništavnog" srpskog naroda.
Niko nema pravo da o svojoj zemlji priča na tako ružan način, Srbija je ogromnoj većini ovog naroda u srcu.
J. G.
